Prve fotografije zakrivljenog krova dužine 140 metara bez stubova. Stoji! 17 Apr 3:16 AM (23 hours ago)
Dve zgrade različite visine povezane su krovom od lameliranog drveta i čeličnih kablova koji nose celu konstrukciju.
Danski arhitektonski studio BIG objavio je fotografije sa gradilišta poslovne zgrade CityWave u Milanu, karakteristične po krovu dugom 140 metara. Fotografije su snimljene uoči ceremonije postavljanja poslednjeg elementa konstrukcije, održane tokom ovogodišnje Nedelje dizajna u Milanu.
Kao što se iz priloženog može primetiti, konstrukcija zgrade je u velikoj meri završena, uključujući i njen upečatljiv zakrivljeni krov bez centralnih stubova koji će, kada objekat bude završen, u potpunosti biti prekriven fotonaponskim pločama.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Tanki čelični stubovi, koji su zategnuti, sprečavaju podizanje krova usled vetra i istovremeno omogućavaju vizuelnu prozračnost cele konstrukcije.
Poslovna zgrada CityWave se gradi kao deo razvojnog projekta CityLife, u okviru kojeg se već nalaze izgrađeni neboderi koje su projektovali Zaha Hadid Architects, Daniel Libeskind i Arata Isozaki.
Prema rečima arhitekata iz BIG-a, koji su zgradu projektovali u saradnji s lokalnim biroom Atelier Verticale, cilj dizajna je bio da se objekat ni u čemu ne takmiči sa ovom postojećom trojkom visokih kula. CityWave će se sastojati od dve poslovne zgrade, od 12 i 22 sprata, koje će povezivati ogroman krov.
Kombinacija lameliranog drveta i čelika
Krov objekta, kao najupečatljiviji element objekta, oblikovan je kao katenarna kriva, što omogućava elegantno savijanje između dve zgrade. Napravljen je od lameliranog drveta i čeličnih kablova koji nose celu konstrukciju bez centralnih stubova – nalik visećem mostu. Tanki čelični stubovi, koji su zategnuti, su tu da bi sprečili podizanje krova usled vetra.
Katenarna kriva (ili katenara) je oblik koji formira fleksibilno uže ili lanac kada se drži za oba kraja i pusti da slobodno visi pod sopstvenom težinom. Matematički, to nije parabola iako joj liči. Prednost katenarne krive je što optimalno raspoređuje sile pritiska i zatezanja, a ujedno koristi minimalnu količinu materijala za maksimalnu stabilnost.
Kolonada vitkih čeličnih stubova
„Umesto da predložimo dve kule, osmislili smo dve zgrade sa unutrašnjim dvorištem, koje nisu definisane visinom, već međusobnom povezanošću, praveći most između lokalnog naselja i centralnih tornjeva“, rekao je Lorenco Bodi, partner u BIG-u.
„Zakrivljeni krov premošćava prazan prostor, predstavljajući opipljivu uspomenu na istorijsku osu Milana, dok kolonada vitkih čeličnih stubova transformiše otvoreni prostor u novi javni ambijent za ceo grad, brišući granice između unutrašnjeg i spoljnog, između zgrada i ljudi“, dodao je arhitekta.
Elektrana na krovu
Dizajn krova je inspirisan milanskom Galerijom Viktor Emanuel II, reinterpretiran kao savremeni javni prostor koji spaja arhitektonsko nasleđe i održivost.
Kada sve bude završeno, krov od 11.000 kvadrata biće prekriven fotonaponskim pločama koje proizvode oko 1.200 MWh električne energije godišnje, što doprinosi cilju objekta da bude energetski neutralan.
Novosadski Central park u planu? Pasarela bi povezala dva zelena pojasa 17 Apr 2:18 AM (yesterday, 2:18 am)
Stara Ložiona ne bi bila srušena, već prenamenjena u muzej, dok bi nova zelena površina spojila Novo naselje i Detelinaru u jednu pejzažno uređenu celinu.
Najmlađi park u Novom Sadu, smešten između Novog naselja i Nove Detelinare, postao je posećeno mesto za okupljanje i rekreaciju lokalnog stanovništva. Međutim, još pre tri godine, najavljeno je da će se tom parku, koji se prostire na skoro četiri hektara, pridružiti i susedna zelena površina koju od postojeće razdvaja Ulica Radomira Raše Radujkova.
Tada je najavljeno da će ta prepreka biti premoštena pasarelom, koja bi se gradila iznad ulice i tako spojila dve zelene površine u jednu celinu. Vreme je prolazilo ali plan nije zaživeo.
Ipak, sudeći prema pisanju novosadskog Dnevnika, izgleda da se ovog projekta nije odustalo. Njihov sagovornik prof. dr Saša Orlović, direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, potvrdio je da bi nova površina koja bi obuhvatila mesto oko starih železničkih objekata, mogla postati jedan od većih gradskih parkova koji bi se ambiciozno zvao Central park, poput onog u Njujorku.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Preobražaj stare Ložione
Kako je objasnio Orlović, ideja postoji još od 2022. godine, a reč je o području oko Ranžirne stanice na Novom naselju, između Bulevara Evrope, Ulice Radomira Raše Radujkova i Futoške ulice.
„To bi bio jedan od većih parkova u gradu, ali istovremeno se ta stara Ložiona ne bi srušila, već bi bila pretvorena u Muzej železnice ili tehnike, multimedijalni centar, centar umetnosti sa ateljeima, radionicama, izložbenim i scenskim prostorima, a predvideće se i sadržaji i prostori namenjeni mlađoj populaciji, te bismo, osim ekološke i biološke vrednosti, sačuvali i kulturno-istorijski identitet“ – rekao je Orlović.
Pasarela podseća na High Line koji je izveden u Njujorku tako što je stari železnički koridor pretvoren u linijski park.
Sagovornik Dnevnika ističe da su prvi koraci na razvoju ovog projekta pregled i analiza postojećeg zelenila, jer je cilj da se sačuva što više formiranih drveća. „Dogodine bismo mogli da očekujemo da ćemo nešto početi da radimo po tom pitanju“ – najavio je Orlović.
Kako se može videti na priloženim vizuelizacijama, model stare lokomotive bio bi izložen ispred samog objekta budućeg muzeja, dok bi jedan deo prostora bio projektovan za održavanje kulturno-umetničkih i drugih sadržaja.
Prema planu, stare šine pružale bi se travnatim pojasom i preplitale bi se sa novoformiranim stazama, ali najveća dobit je svakako povećanje zelene površine.
U videu se takođe može videti i konceptualno rešenje pasarele koja zahvaljujući ozelenjenim koridorima podseća na High Line, takođe izveden u Njujorku, tako što je stari železnički koridor pretvoren u linijski park.
Stare šine pružale bi se travnatim pojasom i preplitale bi se sa novoformiranim stazama, ali najveća dobit je svakako povećanje zelene površine.
Konceptualno rešenje budućeg parka u Novom Sadu je prezentovano u kratkom filmu, dostupnom na Jutjubu. Autor koncepta je sam prof. dr Orlović, dok dizajn potpisuje pejzažni arhitekta Aleksandar Lesmajster.
„Kroz film je oslikana naša vizija pejzažnog uređenja Central parka u Novom Sadu, što je moralo da se uskladi sa kulturnim nasleđem grada“ – istakao je za Dnevnik direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu.
Pogledajte video:
Raspisan međunarodni konkurs za Sajamsko-kongresni centar u Podgorici 16 Apr 11:52 PM (yesterday, 11:52 pm)
Na lokaciji od 2,8 hektara potrebno je definisati simbiozu arhitekture, infrastrukture, urbanizma, pejzažnog uređenja i javnog prostora.
Glavni grad Podgorica raspisao je u utorak, 15. aprila, konkurs za urbanističko-arhitektonsko idejno rešenje Sajamsko-kongresnog centra u Podgorici. Konkurs je međunarodni, opšti, jednostepeni i anonimni, dok je učešće besplatno.
Rok za predaju radova je 1. jul 2025. godine, a za učesnike konkursa opredeljen je nagradni fond u iznosu 52.000 evra, koji će biti raspodeljen na prvu (27.000 €), drugu (13.000 €) i treću nagradu (7.500 €), kao i tri otkupa od po 1.500 evra.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Cilj konkursa
Kako se navodi u raspisu, cilj konkursa je dobijanje savremenog, funkcionalnog i arhitektonski prepoznatljivog rešenja Sajamsko-kongresnog centra u Podgorici, koji će omogućiti održavanje sajmova, konferencija, koncerata i drugih događaja od značaja za razvoj grada i države Crne Gore.
Idejno rešenje treba da obuhvati višenamensku izložbenu halu (~5.000 m²), multifunkcionalnu kongresnu salu za 1.200 učesnika, prateće sadržaje (ulazna zona, administracija, restoran, poslovni prostor, skladište, relaks i zelene površine, parking…), te uklapanje u postojeći pejzaž i infrastrukturu na lokaciji od 2,88 ha (28.884 m²).
Zadatak konkursa
Projektnim zadatkom predmetna lokacija treba da definiše simbiozu arhitekture, infrastrukture, urbanizma, pejzažnog uređenja i javnog prostora. Lokacija je oslobođena tradicionalno-nasleđenog konteksta, pa je s tim u vezi dozvoljeno osmišljavanje inovativne zone, koja mora poštovati infrastrukturno i pejzažno zatečene prilike.
„Sajamsko-kongresni centar je potrebno tretirati nezavisno kao funkcionalnu celinu ali i integralno sa spoljašnjim prostorom koji treba da ponudi, u zavisnosti od potreba grada, i otvorene površine za događaje. Svojom strukturom, formom i opremljenošću treba da zadovolji različite potrebe korisnika prostora“ – kaže se u konkursnom zadatku.
Konkursni rokovi
- rok za pitanja: do 15. maja 2025.
- rok za predaju radova: 1. jul 2025. do 9.00 h (UTC+2)
- objava rezultata: do 23. jula 2025.
Članovi konkursnog žirija
- Branislav Gregović – arhitekta
- Milka Gnjato – arhitektica
- Jure Grohar – arhitekta
- Novica Mitrović – Inženjerska komora Crne Gore
- Duška Mačić – predstavnica Glavnog grada
Važni linkovi
Dodatne informacije o konkursu dostupne su na www.architecturalcompetitions.me.
Kompletnu tekstualnu i grafičku dokumentaciju možete preuzeti na ovom linku.
Radovi se predaju digitalno putem mejla: konkursi.skc@podgorica.me.
Zgrada viša od dve Burdž Kalife: Počela trka za gradnju Rise Towera u Rijadu 16 Apr 10:00 PM (yesterday, 10:00 pm)
Foster + Partners potpisuju projekat futurističke kule visine dva kilometra čiji su troškovi izgradnje predviđeni na pet milijardi dolara.
Baš kao što smo najavili pre godinu dana, čuvena britanska arhitektonska firma radi na projektu nebodera u Rijadu, koji bi nakon izgradnje postao najviša zgrada na svetu.
Naime, Fond za javna ulaganja Saudijske Arabije nedavno je objavio tender za izgradnju novog, ambicioznog distrikta pod nazivom North Pole, koji fokus stavlja na vertikalno stanovanje, obnovljive izvore energije i dosta zelenih površina.
Planirano je da, po završetku izgradnje, novi distrikt na severu Rijada bude i dom najviše zgrade na svetu – kule Rise Tower – koja će nići prema projektu renomirane britanske arhitektonske firme Foster + Partners.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Dve Burdž Kalife i još više
Distrikt će objedinjavati stambene, poslovne i industrijske zone, uz parkove, obrazovne ustanove, zdravstvene centre, prostore za zabavu i infrastrukturna rešenja nove generacije, uz brzi metro i samonavodeća, takozvana bespilotna vozila.
Prema planu, buduća najviša kula na svetu trebalo bi da dosegne visinu od dva kilometra, što je impozantno, imajući u vidu da je trenutno najviši objekat u ovoj zemlji, Abraj Al Bait Royal Clock Tower u Meki, visok 600 metara.
Poređenja radi, trenutno najviši objekat na svetu je Burdž Kalifa u Dubaiju, kula visoka 828 metara – koju su projektovali Skidmore, Owings i Merrill – što je manje od polovine visine planirane Fosterove kule Rise Tower.
Pobednički rad sa konkursa
Idejno rešenje za ovu revolucionarnu kulu potpisuje biro Foster + Partners, čiji je dizajn odabran kao pobednički koncept na konkursu raspisanom krajem 2022. godine. Procena troškova za izgradnju Rise Towera iznosi oko pet milijardi dolara.
Strateški, kula će se nalaziti u blizini lokacije Expo 2030 i projekta New Murabba. Kula će posetiocima ponuditi zapanjujuće poglede na grad, kao i izbor luksuznih restorana i hotela, te se očekuje da će transformisati Rijad i distrikt North Pole u nezaobilaznu globalnu poslovnu i turističku destinaciju.
Kula je dokaz o tome koliko daleko su stigle tehnološke inovacije i izumi, koji omogućavaju građevinskoj industriji da pređe dosadašnje granice.
Može se reći da Rise Tower, sa svojom visinom od dva kilometra, zaista predstavlja svetsko čudo, koje će uskoro postati stvarnost. Ovo je dokaz o tome koliko daleko su stigle tehnološke inovacije i izumi, koji omogućavaju građevinskoj industriji da pređe dosadašnje granice i to veoma značajno.
Kompanija Tower District Real Estate Development Company, koja je u vlasništvu PIF-a, raspisala je poziv za dostavljanje predloga za konsultantske usluge upravljanja projektom (PMC) za distrikt North Pole i Rise Tower.
Među ponuđačima našle su se kompanije Aecom, Bechtel i Jacobs, kao i američka kompanija Parsons and Turner – koja je obezbedila ugovor o upravljanju projektom za još jednu visoku kulu, toranj Džeda u Saudijskoj Arabiji – te britanski Mace, jedna od najuspešnijih svetskih konsalting i menadžment kompanija za upravljanje građevinskim projektima.
Ovako danas izgleda crkva Snežne Gospe u Žablju nakon temeljne obnove 16 Apr 4:32 AM (yesterday, 4:32 am)
Crkva iz 1901. dobila je novi život, ali nije izgubila dušu. Svi radovi izvedeni su sa ciljem maksimalnog očuvanja arhitekture, dok je posebna pažnja posvećena uvođenju nove funkcije u objekat.
Smeštena u centru Žablja, sedišta istoimene opštine u Južnobačkom okrugu, rimokatolička parohijska crkva Snežne Gospe revitalizovana je početkom prošle godine prema projektu Simone Đukanović iz novosadskog Studija D’ART.
Projekat je obuhvatao rekonstrukciju, sanaciju, adaptaciju, konzervaciju i restauraciju postojećeg objekta, a u nastavku otkrijte zbog čega ovaj obnovljeni hram danas privlači kako poglede vernika koji ka njemu gravitiraju, tako i slučajnih prolaznika.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Od čega se krenulo
Locirana tačno preko puta Srpske pravoslavne crkve Svetog Nikole u Žablju, crkva Snežne Gospe (1900–1901) građena je u neogotičkom stilu. Projektovana je kao jednobrodna građevina sa pet traveja, zasvedena bačvastim svodovima velike visine i zvonikom.
Fasadna platna objekta kao i originalni elementi enterijera građevine su delimično sačuvani i vidno su bili degradirani infiltracionom vlagom usled dugogodišnjeg prokišnjavanja. Intervencijama novijeg datuma, objekat je pretrpeo više promena koje su narušavale njegove funkcionalne i estetske vrednosti.
„Najveća razgradnja objekta na horskoj galeriji usledila je prilikom adaptacije ovog prostora za potrebe stanovanja i formiranja tri prostorije za život“, objasnile su novosadske arhitekte.
Projektom revitalizacije objekta, posebna pažnja posvećena je uvođenju nove profane funkcije u objekat – organizacije kulturnih manifestacija.
Kako dodaju iz Studija D’ART, projektom su planirani radovi konzervatorskog karaktera i izvodili su se sa ciljem maksimalnog očuvanja autentične arhitektonske kompozicije sa svim detaljima, materijalima i sklopovima.
Projektom revitalizacije objekta, posebna pažnja posvećena je uvođenju nove profane funkcije u objekat – organizacije kulturnih manifestacija. Kancelarije su smeštene na mestu sakristije ispod horske galerije, dok je slobodan prostor horske galerije namenjen za postavke manjih izložbi.
Originalni nameštaj restauriran i konzerviran
Za potrebe sveštenstva i posetilaca, formiran je mokri čvor u ulaznoj partiji. Izvršeno je uklanjanje svih naknadno dodatih konstruktivnih i dekorativnih elemenata i uvedene su nove instalacije potrebne za savremeno korišćenje objekta. Originalni crkveni nameštaj je restauriran i konzerviran.
„Moderni elementi enterijera koji se pojavljuju u prostoru su osmišljeni na način da se uklope u vizuelni identitet objekta ističući sve likovno-estetske i arhitektonsko-građevinske kvalitete izgrađenog prostora vodeći računa o budućoj eksploataciji i funkcionalnosti“ – navode iz studija.
Postavljene su fiksne staklene pregrade vizuelno otvarajući prostor novoformiranih kancelarija prema brodu.
Na mesto uklonjenih, neadekvatnih, pregrada postavljene su fiksne staklene pregrade, vizuelno otvarajući prostor novoformiranih kancelarija prema brodu.
Osvetljenje je, pored skrivenih reflektora koji osvetljavaju svodove, omogućeno i preko kružnih lustera ravnih linija čija se boja utapa u kolornu šemu dekorativnog zidnog slikarstva.
„Ogledalo u punoj visini postavljeno je na zid horske galerije sa kog su svi originalni dekorativni elementi izgubljeni i čija rekonstrukcija nije bila moguća usled nedostatka informacija“ kažu na kraju iz Studija D’ART.
Ugledni primer
Projekat revitalizacije crkve Snežne Gospe u Žablju može poslužiti kao ugledni primer kako bi trebalo osvežiti brojne crkve u Vojvodini ali u celoj Srbiji koji žude za obnovom. Pokazuje da kvalitetna arhitektonska intervencija može sačuvati autentičnost sakralnog prostora, a istovremeno mu dati novu vrednost kroz savremenu upotrebu.
Foto-galerija
Stadion Kraljevica u Zaječaru: Evo gde će se odigrati finale Kupa Srbije 16 Apr 2:26 AM (2 days ago)
Nastavnici sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu osmislili su objekat čiji dizajn počiva na jednostavnosti konstrukcije i obazrivom odnosu prema prostoru.
Nakon dve i po godine izgradnje, u Zaječaru je u novembru 2023. svečano otvoren Stadion Kraljevica, moderni sportski objekat sa kapacitetom od 8.168 mesta, a ceo projekat koštao je 3,3 milijarde dinara iliti oko 28 miliona evra.
Smešten u okviru postojećeg sportsko-rekreativnog kompleksa i zauzimajući bruto površinu od 24.870 m², stadion je autorsko delo profesora Borislava Petrovića i asistenta Dušana Stojanovića, te ispunjava sve uslove za dobijanje UEFA 4 kategorije.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Nenametljiv ali prisutan
Arhtitekte ističu da, pored svedenog i mirnog izraza u celini, stadion svojom konfiguracijom predviđa i odgovarajući stepen nenametljivosti u odnosu na ambijent, ali uz neophodno označavanje sopstvenog prisustva i jedinstvenog karaktera.
„Sklop podrazumeva najjednostavnija i, samim tim, najmanje zahtevna rešenja, kako u pogledu konstrukcije, tako i u organizacionom aspektu” – navodi se u prezentaciji projekta.
Karakteristična je konfiguracija tribina koja predviđa minimalnu površinu namenjenu cirkulaciji gledalaca, uz neophodan bezbednosni nivo.
Dimenzije kompleksa su kompaktne i “obazrive” prema okruženju, u najvećoj mogućoj meri. Rasponi su minimalni u odnosu na funkciju koja se predviđa u njihovim okvirima.
„Karakteristična je konfiguracija tribina koja predviđa minimalnu površinu namenjenu cirkulaciji gledalaca, uz neophodan bezbednosni nivo” – objašnjavaju autori.
Uz aspekt ekonomičnosti, kontinualnost gledališta ima za cilj uspostavljanje i odgovarajuće atmosfere sportskog događaja, uprkos relativno malom kapacitetu.
Plato oko stadiona pruža mogućnost lakog pristupa svim sadržajima, a duž koridora postavljeni su punktovi za ketering, prvu pomoć i toalete.
Na severnoj i južnoj strani stadiona nalazi se po pet prolaza, dok su na istočnoj i zapadnoj strani još dodatni ulazi. Plato oko stadiona pruža mogućnost lakog pristupa svim sadržajima, a duž koridora postavljeni su punktovi za ketering, prvu pomoć i toalete.
Pored terena dimenzija 105 x 68 m, koji ima ugrađene sisteme za grejanje i drenažu, stadion se može pohvaliti i modernom zapadnom tribinom, koja uključuje i prostore za novinare i TV reportere, ali i ekskluzivnu VIP zonu sa 180 sedišta.
Podsetimo, kako je početkom meseca odlučio Izvršni odbor FSS-a, stadion Kraljevica biće ove godine domaćin završne utakmice najmasovnijeg takmičenja u našoj zemlji – Kupa Srbije. Utakmica za pehar odigraće se u četvrtak, 22. maja.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Na korak od statusa sveca: Katolička crkva priznala Gaudija kao „časnog“ 15 Apr 5:47 AM (2 days ago)
Proces beatifikacije ovog vizionarskog i veoma pobožnog arhitekte, otvoren u Rimu 2003. godine, polako ali sigurno ide ka svom okončanju.
Rimokatolička crkva je kao „časnog“ priznala Antonija Gaudija (1852–1926), čuvenog katalonskog arhitektu koji je tvorac bazilike Sagrada Familija u Barseloni, saopštio je Vatikan. Ovo je prvi korak ka priznanju Gaudija za sveca.
Papa Franja priznao je „herojske vrline“ katalonskog umetnika, zvanog „arhitekta Božji“, i ovlastio Dikasterij za kauze svetaca da izda dekret kojim ga proglašava „časnim“, navodi se u saopštenju Vatikana.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Ostavio svedočanstvo za sve nas
„Bio sam oduševljen kada sam saznao vest (…) To je priznanje ne samo za njegov arhitektonski rad, već i za nešto važnije“, rekao je nadbiskup Barselone, kardinal Huan Hose Omela. „Gaudi je ostavio svedočanstvo za sve nas (…) Kaže nam da smo uprkos životnim poteškoćama, radu, bolu, patnji, predodređeni da budemo sveci“, dodao je Omela.
Priznanje herojskih vrlina prethodi beatifikaciji, za koju je, međutim, potrebno čudo. Zatim je potrebno drugo čudo koje bi potvrdio Vatikan da bi se dobio status „sveca“ tokom kanonizacije – često na kraju procesa koji traje nekoliko godina. Proces beatifikacije za ovog vizionarskog i veoma pobožnog arhitektu otvoren je u Rimu 2003. godine, prenosi NIN.
Od samog početka svoje karijere, Gaudi je pokazivao sklonost ka originalnim i inovativnim rešenjima.
Podsetimo, Antoni Gaudi (Antoni Gaudí i Cornet) rođen je 25. juna 1852. godine u Reusu, malom gradu u Kataloniji. Njegovo obrazovanje započelo je na Višoj tehničkoj školi arhitekture u Barseloni, gde je diplomirao 1878. godine. Od samog početka svoje karijere, Gaudi je pokazivao sklonost ka originalnim i inovativnim rešenjima.
Njegov jedinstveni stil arhitekture kombinuje elemente gotike, modernizma i prirode, što je rezultiralo stvaranjem prepoznatljivih građevina koje su obeležile Barselonu. Među Gaudijevim najznačajnijim delima izdvajaju se bazilika Sagrada Familia, koja se gradi od 1882. godine i postala je simbol grada, kao i Park Güell, fascinantan prostor pun mozaika i organskog dizajna.
Casa Batlló i Casa Milà (poznata i kao La Pedrera) još su neka od njegovih dela koja se izdvajaju svojom neobičnom estetikom i inovativnim pristupom arhitekturi. Gaudi je često bio usredsređen na detalje i koristio je oblike inspirisane prirodom, čime je stvorio jedinstvena i nezaboravna dela.
Njegovo nasleđe danas živi kroz osam Uneskovih spomenika, a njegovo delo nastavlja da inspiriše arhitekte i umetnike širom sveta. Umro je 10. juna 1926. godine u Barseloni, ali njegov uticaj ostaje snažan i neizbrisiv.
BIG predstavio projekat muzeja u Mađarskoj u obliku preklapajućih traka 15 Apr 5:08 AM (2 days ago)
Konstruisana od masivnog drveta, zgrada ima fasadu od ugljenisanih drvenih panela koji izranjaju iz zemlje, dok tri ozelenjene preklapajuće trake stvaraju seriju niša i staništa, hala i galerija.
Danski arhitektonski studio Bjarke Ingels Group (BIG) izabran je za dizajn novog Mađarskog prirodnjačkog muzeja u Debrecinu, objekta koji karakteriše drvena konstrukcija sa masivnim zelenim krovovima koji se preklapaju.
U saradnji sa firmama Vikár és Lukács Építés Stúdió, Museum Studio i TYPSA, BIG razvija muzej površine od 23.000 kvadrata, koji će biti smešten na bivšem sportskom terenu na severnoj ivici gradske Velike šume – Nagyerdő.
Nova institucija zameniće postojeći muzej u Budimpešti, podržavajući tako viziju mađarske vlade da uspostavi Debrecin kao regionalni centar za obrazovanje i kulturu do 2030. godine.
Nova zgrada, čiji je projekat naručen od strane Ministarstva kulture i inovacija, će sadržati stalne i privremene izložbene hale, obrazovne i istraživačke prostore, kao i javne sadržaje i pomoćne prostore.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Fasada od ugljenisane drvene obloge
Predloženi dizajn studia arhitekte Bjarkea Ingelsa prikazuje tri preklapajuće trake koje se uzdižu sa šumskog tla, oblikujući ovu javnu i naučnu destinaciju.
Okarakterisan masivnom drvenom konstrukcijom i fasadom od ugljenisane drvene obloge, muzej je delimično ukopan u zemlju, stapajući se sa okruženjem parka, dok njegova nagnuta krovna površina poziva javnost da ga poseti i obezbeđuje otvorene poglede na grad.
Dizajnom se integrišu otvoreni trgovi, vijugave šumske staze i uokvireni pogledi kroz i preko zgrade. Pristup objektu je omogućen iz svih pravaca, dok južni trg definiše glavnu ulaznu zonu i služi kao tačka okupljanja i mesto za organizovanje raznih aktivnosti muzeja.
Rezultat je veštačko brdo na šumskoj čistini, koje je geometrijski jasno, ali nežno i organsko i kao takvo je odgovarajući dom za čuda prirodnog sveta.
“Naš dizajn je zamišljen kao ukrštanje puteva i linija. Preklapajući se, trake pejzaža stvaraju seriju niša i staništa, hala i galerija, spajajući unutrašnjost i spoljašnjost, intimno i otvoreno u neprekidnom kontinuitetu. Rezultat je veštačko brdo na šumskoj čistini, koje je geometrijski jasno, ali nežno i organsko i kao takvo je odgovarajući dom za čuda prirodnog sveta”, objasnio je Bjarke Ingels, osnivač i kreativni direktor BIG-a.
Objekat će raspolagati sa pet izložbenih krila koja će nositi galerije sa stalnim postavkama, dok će jedno krilo biti rezervisano za privremene izložbe i javne programe, a svi zajedno će biti raspoređeni u radijalnom obliku.
Kao centralna tačka za navigaciju postavljen je hol za prijem, dok biblioteka i restoran koji su iznad ovog prostora nude poglede u krošnje šume.
Kao centralna tačka za navigaciju postavljen je hol za prijem, dok biblioteka i restoran koji su iznad ovog prostora nude poglede u krošnje šume. Edukativni centar će sadržati prostore za organizovanje radionica, igraonice i istraživačke laboratorije.
Prema planu, krov će biti zasađen autohtonim vrstama, a posebno je dizajniran da pruži staništa za lokalnu floru i faunu, kao i da vizuelno proširi park preko površine muzeja. Planirano je da vegetacija bude integrisana i u unutrašnjost zgrade, stvarajući prijatne prostore za odmor i okupljanje posetilaca tokom cele godine.
Brisanje granice između arhitekture i divljine
“Zamislili smo Mađarski prirodnjački muzej kao integrisani deo svog okruženja, gde jedno oblikuje drugo. Konstruisana od masivnog drveta, zgrada ima fasadu od lokalno nabavljenih ugljenisanih drvenih panela koji izranjaju iz zemlje, brišući granice između arhitekture i divljine”, rekla je Hana Johanson, partner u BIG-u.
„Muzej se oslanja na toplotnu masu zemlje i integriše energetske sisteme na licu mesta, uključujući geotermalne pumpe i fotonaponske panele, kako bi se osigurala stabilna unutrašnja klima tokom cele godine. Umesto da samo očuva lokaciju, zgrada je obnavlja i poboljšava, regenerišući biodiverzitet dok se tiho prilagođava svom okruženju.”, dodala je Johanson.
Grafički prilozi
Dvojna zgrada u Šapcu na postamentu od listela 15 Apr 1:02 AM (3 days ago)
Na dve parcele, istovetnih dimenzija i površina, formirana su dva objekta sa istim brojem rezidencijalnih jedinica, projektovani kao objedinjena arhitektonska celina.
Projektovan 2021. a završen 2024. godine, ovaj dvojni višeporodični stambeni objekat u Ulici Pavla Jurišića Šturma u Šapcu arhitektonska je vizija Aleksandra Lukića iz lokalnog biroa Praksa 59, s čijim radom smo vas premijerno upoznali u junu 2022. godine, kada je njihov klijent, kao i ovog puta, takođe bio GD “Luna-stan“ iz Šapca.
Ideja o postavci i konceptu objekta je nastala presekom uslova lokacije navedenih u okviru PGR-a Grada Šapca, finansijske isplativosti objekta na gradskoj lokaciji čiji je razvoj započet projektom Prakse 59, zatim ideje o formiranju i postavci novog uličnog niza, kao i autorskog stava o razvoju savremene rezidencijalne arhitekture Šapca.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
PGR odredio i formirao oblik objekta
Lokacija objekta, koji prema adresi na kojoj je smešten nosi naziv PJŠ 32-34, nalazi se u neizgrađenom delu Grada Šapca, kolokvijalnog naziva „Partizanska bašta“, a sa predviđenim planom razvoja višeporodičnih stambenih objekata niske spratnosti.
„Uslovi PGR-a su definisali da je, pored precizirane spratnosti budućih objekata, jasno naznačena maksimalna visina objekta (venac i sleme), građevinske linije sa svih strana parcele, zatim maksimalni prepusti etaža iznad prizemlja kao i maksimalan broj stanova na jednoj parceli. Prethodno navedenim, Plan generalne regulacije je odredio i formirao oblik budućeg/budućih objekata“ – objašnjavaju arhitekte.
Na prepuštenim etažama spratova u dužini od 0,65 m, odnosno njihovim fasadama, formiran je strogi proporcijski odnos balkonskih otvora i prozora.
Navedena ideja, kao i sami uslovi, doveli su do postavljanja, podizanja i naglašavanja buduće arhetipske „kuće“ na karakterističan postament, odnosno prizemlje objekta.
Navedeni postament, kao element, sa jedne strane naglašava buduću „kuću“ dok sa druge strane formira konekciju „kuće“ sa prirodnim terenom i to kroz materijalizaciju fasade od listela od opeke svetlo braon boje kao prirodnog materijala, postavljenih u specifičnom savremenom slogu.
„Na prepuštenim etažama spratova u dužini od 0,65 m, odnosno njihovim fasadama, formiran je strogi proporcijski odnos balkonskih otvora i prozora, koji karakterišu i naglašavaju jasan i konkretan stav po pitanju oblikovanja fasade objekata u nizu“ – kažu iz Prakse 59.
Po 12 stambenih jedinica
S obzirom da su u pitanju dve nezavisne katastarske parcele, istovetnih dimenzija i površina, formirana su dva objekta sa istim brojem rezidencijalnih jedinica, projektovani kao objedinjena arhitektonska celina, čime je formiran arhitektonski niz dvojnih višeporodičnih rezidencijalnih objekata.
Objekti sadrže po 12 stambenih jedinica, različite strukture, povezanih unutrašnjim komunikacijama sa zajedničkim i tehničkim prostorijama u okviru podrumske etaže.
Celokupan objekat ima visok nivo energetske efikasnosti s obzirom da je izgrađen od opekarskih termoizolacionih blokova proizvođača Porotherm, sa prozorskim i balkonskim elementima od PVC profila i fasadne obloge od EPS ploča debljine 12 cm.
Ograda ulaznog stepeništa sa rukohvatima dobija minimalistički izgled u skladu sa materijalizacijom fasada prizemlja.
Kako ideja vodi ka konkretnom i simplifikovanom obliku stambenog objekta, poseban akcenat prilikom razrade koncepta i oblikovanja stavljen je na karakteristične detalje materijala i pripadajućih elemenata. Na taj način je na fasadama prizemlja i unutrašnjih lođa objekta formiran karakterističan slog listela od opeke debljine 18 mm model Sahara proizvođača Riemchen.
„Detalji elemenata se ogledaju kroz karakterističnu formu balkonskih ograda koji predstavljaju reminiscenciju tipskih balkonskih ograda korišćenih na stambenim objektima druge polovine prošlog veka, u Šapcu“ – navode iz šabačkog biroa Praksa 59 i na kraju dodaju:
„Ograda ulaznog stepeništa sa rukohvatima dobija minimalistički izgled u skladu sa materijalizacijom fasada prizemlja, a kompletno sagledivi elementi instalacija infrastrukture objekta, koji se sagledavaju na objektu, su dobili uniformni izgled kroz ujednačen oblik i materijalizaciju“.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Prvo krilo Met muzeja koje potpisuje žena: Pogledajte kako izgleda projekat Fride Eskobedo 14 Apr 5:30 AM (3 days ago)
Planirano petospratno krilo trebalo bi da ima karakterističnu kamenu fasadu, stvarajući vizuelno upečatljiv izgled koji je u skladu sa postojećom strukturom.
Čuveni Metropoliten muzej u Njujorku otkrio je dizajn novog krila koje će biti posvećeno kolekciji umetnosti iz 20. i 21. veka, a biće izvedeno prema projektu meksičke arhitektice Fride Eskobedo i to kao prve žene koja je dizajnirala krilo popularnog Meta.
Nakon što je pre dve godine Frida preuzela projekat od čuvenog Dejvida Čiperfilda, zbog kako je ranije navedeno “konstantnog rasta troškova”, predstavljen je i izgled novog krila koje miri istorijsku i savremenu arhitektonsku tradiciju.
Krilo za čiju su izgradnju finansije obezbedili biznismen i filantrop Oskar Tang i njegova supruga, arheološkinja i istoričarka umetnosti Agnes Hsu-Tang, će sa više od 6.500 novih kvadratnih metara povećati galerijski prostor za gotovo 50%.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Nakon što je pre dve godine Frida preuzela projekat od Čiperfilda, zbog “konstantnog rasta troškova”, predstavljen je i izgled novog krila.
Ovo proširenje će rešiti pitanje pristupačnosti, poboljšati infrastrukturu i unaprediti održivost zgrade. Otvaranje novog krila očekuje se 2030. godine, najavio je na svom sajtu Metropoliten.
Trenutno, raspored postojećih galerija moderne i savremene umetnosti ima značajna ograničenja za posetioce, uključujući nedovoljno pristupne liftove i izazovan navigacioni sistem.
Prema novom dizajnu planirano je postavljanje drugog liftovskog jezgra, rampe i poboljšanje unutrašnje cirkulacije, te će se tako obezbediti ravnopravan pristup svim spratovima i korisničko iskustvo će biti isto za sve posetioce.
Plafoni do 7 metara
Predstavljeni dizajn arhitektice Eskobedo spaja savremene arhitektonske elemente sa etabliranim stilovima arhitekture Metropoliten muzeja umetnosti, kako mu glasi puno ime.
Planirano petospratno krilo trebalo bi da ima karakterističnu kamenu fasadu, koja podseća na istorijsku i savremenu arhitektonsku tradiciju, ujedno stvarajući vizuelno upečatljiv fasadni izgled koji je u skladu sa postojećom strukturom.
U unutrašnjosti, dizajna daje prioritet čistom toku galerijskog prostora, sa različitim visinama plafona – od 3,5 do 7 metara – kako bi se omogućilo fleksibilno postavljanje umetničkih dela različitih dimenzija i formata.
U novom krilu Metropolitena naći će se i novi kafić, dok će spoljašnje terase ponuditi dobar pogled na Central Park.
Pored proširenja galerijskog prostora, novo krilo će obezbediti i nekoliko dodatnih sadržaja, čiji je cilj poboljšanje udobnosti i uživanja korisnika.
Tako će se u novom krilu naći i novi kafić, koji će pružiti prostor za kratak predah i osveženje, a spoljašnje terase će ponuditi dobar pogled na Central Park.
Takođe, planirano je i proširenje prostora krovne terase Iris and B. Gerald Cantor Roof Garden, te će se obezbediti dovoljno prostora za organizovanje spoljašnjih izložbi i događaja.
Krilo je u Njujorku, ali je i deo sveta, te odražava globalnu prirodu ove velike kolekcije i takođe crpi inspiraciju iz jedinstvene okoline muzeja.
Takođe, predstavljenim dizajnom je planirano i uključivanje održivih građevinskih praksi, sa ciljem smanjenja potrošnje energije i minimalizovanja ekološkog uticaja strukture.
“Naš cilj je bio da stvorimo zgradu koja u potpunosti zadovoljava potrebe i težnje Metropolitena, spajajući vitalne veze između galerija moderne i savremene umetnosti i drugih delova muzeja, a u isto vreme izražava poseban značaj Tang krila u ovom gradu”, kaže Frida Eskobedo, osnivačica i direktorka arhitektonske firme Frida Escobedo Studio.
„Krilo je u Njujorku, ali je i deo sveta te odražava globalnu prirodu ove velike kolekcije i takođe crpi inspiraciju iz jedinstvene okoline muzeja. Takva ambicija može se ostvariti samo kroz blisku i doslednu saradnju. Duboko smo zahvalni našim izuzetnim partnerima u Metropliten muzeju i svim članovima stručnog dizajnerskog tima”, dodaje na kraju meksička arhitektica.
Kod Savskog keja u planu zgrada od preko 78.000 kvadrata 14 Apr 2:18 AM (4 days ago)
Nedaleko od okretnice u Bloku 45 predviđen je objekat sa 532 stana, 21 lokalom i vrtićem, dok je u podzemnim garažama i na parceli predviđeno ukupno 806 parking mesta.
Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije oglasila je javnu prezentaciju urbanističkog projekta za izgradnju stambeno-komercijalnog objekta spratnosti Po2+Po1+P+6+PS, koji investitor Cubicom d.o.o. planira u blizini Savskog keja na Novom Beogradu.
Predmetni urbanistički projekat, čiji je sastavni deo i idejno rešenje arhitekture, izradila je beogradska firma Projektbiro arhitektura dizajn, dok je kao odgovorni urbanista i odgovorni projektant potpisana Katarina Macanović, dia.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Nedaleko od okretnice u Bloku 45
Kako se navodi u dokumentaciji, predmet projekta je izgradnjа stambeno-komercijalnog objekta sa depandansom predškolske ustanove „11.april“, na građevinskoj parceli koju čine katastarske parcele 7035 i 7036 u KO Novi Beograd.
Parcela nedaleko od okretnice u Bloku 45 ima direktan izlaz na planirani deo ulice Dr Ivana Ribara. Površina građevinske parcele je 21.724 m², a širina fronta iznosi 113,5 m.
Na predmetnoj lokaciji, kao i u neposrednom okruženju, nema izgrađenih objekata visokogradnje.
Predviđeno je ukupno 532 stambene jedinice, dok je ukupna bruto površina objekta 78.424 kvadratnih metara.
U prizemlju objekta je projektovan 21 lokal i depandans predškolske ustanove. Depandans je lociran u jugozapadnom delu objekta, а namenjen je za 75 dece uzrasta od tri godine do polaska u školu.
Na svim spratovima su projektovani stanovi. Predviđeno je ukupno 532 stambene jedinice, različite strukture, kvadrature od 47 m² do 100 m².
Bruto površina nadzemnih etaža iznosi 52.102 m², a podzemnih 26.322 m², tako da je ukupna bruto površina objekta 78.424 kvadratnih metara.
Ukupno je u podzemnim garažama predviđeno 776, dok je na parceli planirano još 30 parking mesta.
Parkiranje je predviđeno u dvoetažnoj podzemnoj garaži. Na nivou Podruma 1 planirano je 394 PM, a na nivo Podruma 2 planirano je 382 PM.
Ukupno je u podzemnim garažama predviđeno 776 PM. Na parceli, na otvorenom parking prostoru, planirano je još 30 parking mesta.
Tako dolazimo do brojke od ukupno 806 parking mesta, od čega je 36 PM predviđeno za osobe sa invaliditetom.
U unutrašnjem dvorištu predviđene su uređene i ozelenjene žardinjere, a takođe su planirana dečija igrališta i prostori za sedenje i relaksaciju.
Primedbe i sugestije do 17. aprila
Zainteresovana fizička i pravna lica mogu tokom javne prezentacije da izvrše uvid u urbanistički projekat, kao i da svoje primedbe i sugestije u pisanoj formi dostave Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, Kralja Milutina 10a, Beograd, zaključno sa 17. aprilom 2025. godine.
Grafički prilozi
3D vizuelizacija
Naučnici napravili nosivi beton od šuta sa gradilišta uz 61% manje CO2 14 Apr 12:00 AM (4 days ago)
Reciklirani beton do sada nije imao dovoljnu nosivost. Novi postupak sa termoaktivacijom i dodatkom portland cementa otklanja taj nedostatak.
Istraživači iz SAD i Brazila pronašli su način da iskoriste otpadni beton sa gradilišta i pretvore ga u novi beton koji se može koristiti ne samo za nenosive elemente već i za nosive konstrukcije što je velika novost.
Problem sa reciklažom betona, kako objašnjavaju istraživači sa Univerziteta Prinston i Univerziteta Sao Paulo (USP), leži u tome što novi beton koji se dobije u tom procesu nema zadovoljavajuću nosivost. Sve do sada!
Srodne teme na portalu Gradnja:
Termoaktivacijom do zelenog i jakog betona
Naučnici su koristili otpadni beton sa gradilišta i samleli ga u fini prah. Zatim su ga pekli na 500 °C, što je otprilike trećina temperature potrebne za stvaranje konvencionalnog cementa. Otkrili su da je ova temperatura dovoljno visoka da dehidratizuje prah cementa, a da nije toliko visoka da uništi karbonatne komponente koje beton sadrži, a što bi uzrokovalo otpuštanje CO2.
Ipak, kada su koristili dobijeni novi „termoaktivirani“ cement za pravljenje novog betona, otkrili su da on nije imao zadovoljavajuću čvrstoću na pritisak jer je bio porozniji od običnog betona. Istraživači su otkrili da je rešenje u dodavanju oko 20% fino mlevenog svežeg portland cementa.
Na ovaj način su se popunile pore i stvorio se proizvod koji je u skladu sa trenutnim industrijskim standardima. „Kako se dosad pokazalo, ako bi se koristio samo termoaktivirani reciklirani cement, performanse nisu bile dovoljno dobre da bi ovaj beton bio prihvaćen kao zamena. Optimizovanjem kombinacije čestica u mikrostrukturi materijala, dobijamo nešto što se ponaša vrlo slično portland cementu“, rekla je koautorka studije, Kler Vajt sa Prinstona.
Naučnici smatraju da bi novi materijal mogao smanjiti emisiju CO2 u industriji cementa za čak 61%.
Naučnici smatraju da bi novi materijal mogao smanjiti emisiju CO2 u industriji cementa za čak 61%. Oni dodaju i da njihov cement proizvodi između 198 i 320 kilograma ugljen-dioksida po metričkoj toni, što dovodi do emisija koje su do 40% niže od emisija cementa od krečnjaka i gline, koji su komercijalno dostupne niskougljenične alternative.
„Građevinski otpad obično završi na deponiji ili, ako se reciklira, koristi se za nenoseće elemente poput trotoara i slično. Uzbudljivo je pokazati da zapravo možemo reciklirati ovaj otpadni cement u primenu visokog kvaliteta“, rekao je vođa istraživanja, Sergio Angulo sa USP-a.
Naučni tim vidi svoju testiranu tehniku kao deo kružnog ekonomskog modela u proizvodnji betona, u kom se stari beton sakuplja, tretira i koristi za izgradnju novih betonskih elemenata. Međutim, istraživači napominju i da je potrebno razmisliti o unapređenju građevinskih praksi i promenama načina na koji se građevinski otpad sortira nakon rušenja, kako bi ova tehnika bila što efikasnija.
I posle 30 godina – arhitekta: Izložba Lazara Kuzmanova 17. aprila u Beogradu 11 Apr 3:26 AM (6 days ago)
Izložba je povod koji omogućava da na tom skupu arhitekte ponovo osete zajedništvo u ostvarenju ideje i potrebe profesionalnog udruživanja.
Retrospektivna izložba novosadskog arhitekte Lazara Kuzmanova povodom Velike nagrade arhitekture za životno delo Udruženja arhitekata Srbije biće otvorena 17. aprila u 19 časova, u prostorijama Saveza inženjera i tehničara Srbije u Beogradu.
Izložba je organizovana u okviru programa 20. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), koja se ove godine održava od 15. aprila do 17. maja u organizaciji Kulturnog centra Beograda i Društva arhitekata Beograda.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Prva samostalna retrospektivna izložba u Beogradu
Posle prošlogodišnjeg zanimljivog arhitektonskog korzoa koji je vodio arhitekta Lazar Kuzmanov, kada je sa kolegama iz BINE šetao ulicama grada Novog Sada i obilazio i pričao o objektima koje je projektovao, na red je došla i prva beogradska samostalna retrospektivna izložba njegovih arhitektonskih ostvarenja.
„Povod za izložbu je Velika nagrada arhitekture za životno delo koju je dobio od Udruženja arhitekata Srbije, ali još više sreća što je kao arhitekta uspeo da i posle 30 godina rada ostane ARHITEKTA, sa svim osobinama koje arhitektonska struka ponosno nosi“ – navodi se u pozivu.
Izložbom radova u Udruženju arhitekata Srbije, ostvarena je njegova višegodišnja želja povratka kolega arhitekata svojoj zgradi kraj Pionirskog parka.
Izložbom radova u Udruženju arhitekata Srbije, odnosno prostorijama Saveza inženjera i tehničara Srbije u Ulici kneza Miloša 7–9, na predivnoj terasi na trećem spratu, ostvarena je njegova višegodišnja želja povratka kolega arhitekata svojoj zgradi kraj Pionirskog parka, a istovremeno istaknuta i velika potreba arhitektonskog esnafa ka najiskrenijem posvećenju svojoj profesiji.
Izložba Lazara Kuzmanova je povod koji omogućava da na tom skupu arhitekte ponovo osete zajedništvo u ostvarenju ideje i potrebe profesionalnog udruživanja, odnosno formiranja Komore arhitekata Srbije i unapređenja arhitekture u Srbiji.
Inspiracija za mlađe generacije
Podsećamo, centralna tema jubilarnog izdanja Beogradske internacionalne nedelje arhitekture je „Javnost arhitekture”, u skladu sa tendencijama ka uspostavljanju vrednosti na savremenoj arhitektonskoj i kulturnoj sceni u zemlji i van njenih granica.
U fokusu je Velika nagrada za životno delo (1982–2024) Udruženja arhitekata Srbije (UAS) – reprezentativnog udruženja u kulturi, koje se dodeljuje istaknutim arhitektama čiji je rad ostavio značajan trag u srpskoj arhitekturi. Zavidnim kontinuitetom, ova nagrada dobija ulogu u afirmaciji i promociji arhitektonskog diskursa u Srbiji, nudeći neke od uslova za razvoj arhitektonske kritike.
„Dodeljivanje ove nagrade ne govori samo o prošlosti, već deluje i na budućnost, inspirišući mlađe generacije da razvijaju svoje doprinose stojeći na ramenima svojih prethodnika, izrađujući svoju praksu na osnovama već osvojenih znanja kroz prethodne generacije. Nagrada bi na taj način mogla postati institucionalni izraz kritike, koja vrednuje autentičnost, inovaciju i doprinos zajednici“ – ističe se u pozivu.
Geneks kula: Zaboravljena prva pametna zgrada na Balkanu 11 Apr 1:23 AM (7 days ago)
Ovo, nekada reprezentativno zdanje, danas je u izuzetno lošem stanju i zahteva intervencije i obnovu kako samog objekta, tako i celokupnog parternog dela.
Geneks Kula, simbolično nazvana Zapadnom kapijom Beograda, sa razlogom zauzima mesto jednog od najprepoznatljivijih i najkontroverznijih solitera našeg glavnog grada.
Smeštena uz samu magistralu autoputa Beograd – Zagreb, tačnije u ulici Narodnih Heroja, ona ne predstavlja samo remek-delo brutalističke arhitekture, već i simbol grada čiju vrednost nažalost zaboravljamo.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Potpuno drugačije rešenje od očekivanog
Krajem šezdesetih godina čuveni arhitekta Mihajlo Mitrović dobija zadatak da projektuje dvanaestospratnu zgradu koja bi predstavljala sedište mesne zajednice Sutjeska.
Mitrović je predložio potpuno drugačije rešenje od očekivanog, dve povezane zgrade znatno veće visine koje bi predstavljale novi simbol glavnog grada, a istovremeno pokazale moć tadašnje Jugoslavije. Ovo rešenje je, naravno, na samom početku naišlo na žestoko protivljenje.
Međutim, upornost arhitekte uz sva detaljna objašnjenja ideje projekta pred brojnim komisijama, urodilo je plodom i građevinsko preduzeće „Rad“ započelo je izgradnju.
Svaka kula ima po dva stepeništa, sakrivena u betonskim bočno postavljenim vertikalama kružne osnove.
Geneks Kula nastala je u vreme kada Beograd doživljava ubrzani urbani razvoj, a Novi Beograd postaje centar političkog, administrativnog i ekonomskog života Jugoslavije. Temelji Zapadne kapije Beograda položeni su 1971. godine, da bi 1980. objekat u potpunosti bio završen. Objekat je zamišljen kao stambeno-poslovni kompleks.
Čine ga dve kule, armiranobetonske skeletne konstrukcije, koje su funkcionalno u potpunosti razdvojene na stambenu kulu od 30 spratova i poslovnu od 26 spratova. Takođe, kule su povezane konstrukcijom u vidu mosta u visini 26. sprata.
Fasade su izvedene u natur-betonu, dok svaka kula ima po dva stepeništa, sakrivena u betonskim bočno postavljenim vertikalama kružne osnove.
U vreme kada je nastala, Zapadna kapija Beograda bila je najviša i prva pametna zgrada na Balkanu.
Sa ukupno 117,76 metara visine (sa restoranom 135 metara), Geneks je pune tri decenije bio najviša zgrada Beograda i smatra se glavnim predstavnikom brutalističke arhitekture u Srbiji. Pored dominantnog brutalizma, zgrada poseduje i određene elemente strukturalizma i konstruktivizma, dok se zbog obrade oblika i detalja može povezati čak i sa postmodernizmom.
Važno je pomenuti da se ovaj objekat smatra prvom pametnom zgradom na Balkanu. U vreme kada je izgrađena posedovala je kompjuterski centar iz kog se kontrolisalo grejanje, hlađenje, celokupna elektronika, kao i liftovi.
Zbog prepoznatog značaja, zgrada se takođe našla na naslovnici kataloga izložbe „Ka konkretnoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji od 1948. do 1980.” koja je bila održana od jula 2018. do januara 2019. u Muzeju moderne umetnosti MoMA u Njujorku.
Rotirajući restoran sa pogledom na čitav Beograd bio je dostupan samo tadašnjoj eliti, dok je za sve ostale građane bio nedostižan.
Još jedan element koji ovaj objekat čini prepoznatljivim jeste takozvani rotirajući panoramski restoran. Nalazio se iznad poslovne kule i pristup njemu, kao i neverovatnom pogledu na čitav grad, imali su samo predstavnici tadašnje elite.
S obzirom na to da takvih primera nije bilo u Jugoslaviji, arhitekta je tehničke detalje morao da traži u drugim evropskim gradovima u kojim su slični projekti već bili izvedeni. Dr Mitrović je sav stručni materijal preuzeo iz Minhena, dok je nameštaj za opremanje restorana kupljen u Danskoj.
Međutim, pored svih obezbeđenih elemenata koji su bili neophodni za rotaciju, krajnje jednostavan mehanizam nije ugrađen zbog čega se njegova prava rotacija nikada nije ni dogodila. Restoran je bio otvoren sve do bombardovanja 1999. godine i pored svih predloga za njegovu obnovu, do nje nije došlo.
Na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Vlada Srbije je Geneks 2021. godine proglasila za kulturno dobro grada.
Ovo, nekada reprezentativno zdanje usled neulaganja, zapostavljanja i promene vlasničke strukture, danas nažalost izgleda potpuno drugačije. Zgrada je u izuzetno lošem stanju i zahteva intervencije i obnovu kako samog objekta, tako i celokupnog parternog dela.
Pojedinci i udruženja okupljeni oko stambene zajednice „Geneks kula“, odnosno Zapadne kapije Beograda, su u jednom momentu predlagali i obustavu prodaje poslovnog dela. Ideja je bila da ga država otkupi i pretvori u oazu duha, kulture i arhitekture i nazove je Tesla kula.
U njoj bi se nalazili raznoliki sadržaji, vidikovci, restorani, centri za nauku, galerije, biblioteke, pa čak i premeštanje Teslinog muzeja ne bi bilo isključeno. Takođe, ni ovaj predlog nije usvojen i realizovan.
Kulturni simbol i deo identiteta Beograda
Geneks kula nije samo građevinski objekat koji je obeležio jedno vreme – ona je kulturni simbol i deo identiteta Beograda. Njena arhitektonska vrednost i značaj u urbanom prostoru grada i pored svih izazova vezanih za održavanje je neosporiv.
Nadamo se da će u nekom narednom periodu ona biti prepoznata na pravi način, kao i da će se pronaći adekvatno rešenje ili prenamena koja bi iskoristila njen ogroman potencijal.
Od Srbije do Japana: Ako idete u Osaku ovih 9 paviljona ne bi trebalo propustiti 11 Apr 12:36 AM (7 days ago)
Expo 2025, koji se otvara u nedelju 13. aprila u Osaki, okupiće zemlje i organizacije iz celog sveta pod temom „Dizajniranje budućeg društva za naše živote“.
Smešten na veštačkom ostrvu Jumešima, očekuje se da će Expo 2025 privući milione posetilaca, sa fokusom na inovacije, održivost i međukulturnu razmenu.
Svetska izložba će se odvijati u kružnoj strukturi koju je projektovao japanski arhitekta Sou Fudžimoto. Prečnika od 1,5 kilometra, plutajući krov „Velikog prstena“ će povezati nacionalne i tematske paviljone, simbolizujući tako jedinstvo i saradnju, dok je istovremeno na ovaj način omogućeno formiranje zasenčenih staza i prostora za događaje.
Dok uzbuđenje raste, brojni paviljoni su već otkriveni, a svaki od njih odražava identitet i vrednosti svoje nacije kroz jedinstveni arhitektonski jezik. U nastavku predstavljamo devet nacionalnih paviljona koje ne bi trebalo propustiti ako idete u Osaku.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Paviljon Srbije
Koncept Aleatek Studija iz Hong Konga, nazvan “Floating Forest” iliti Plutajuća šuma, predstavljaće našu zemlju na Svetskoj izložbi u Osaki, koja će trajati 184 dana, odnosno do 13. oktobra 2025.
Dizajn studija na čijem je čelu italijanski arhitekta Danilo Trevisan inspirisan je Velikim ratnim ostrvom, odražavajući pritom globalnu perspektivu cirkularne ekonomije.
Sa BGRP-om od 828 m², paviljon ima za cilj da interpretira srpsku kulturu i prirodni pejzaž kroz svoj arhitektonski izraz. Strategija dizajna je takođe u skladu sa temom „Igraj za čovečanstvo“, sloganom specijalizovane izložbe Expo 2027 u Beogradu.
Još uvek nemamo prve fotografije paviljona, ali čim ih dobijemo objavićemo ih na portalu Gradnja.
Paviljon Japana
Dizajnirao ga je biro Nikken Sekkei, a paviljon nosi temu „Ciklusi života“, što je simbolično predstavljeno kroz kružnu formu napravljenu od domaćeg japanskog drveta.
Dizajn uključuje tradicionalne japanske tehnike spojeva i višeslojnu drvenu fasadu koja filtrira svetlost i vazduh.
Posetioci će se kretati kroz spiralnu sekvencu prostora koji odražavaju prirodne cikluse i ritam, sa ciljem da izazovu čulnu vezu sa japanskim kulturnim i ekološkim nasleđem.
Paviljon Francuske
Francuski paviljon, koji je delo biroa Coldefy i Carlo Ratti Associati, nosi naziv „Pozornica prirode“. Dizajn spaja prirodna i veštačka staništa kako bi ilustrovao vezu između ljudskog i neljudskog sveta.
Posetioci prolaze kroz tri „čina“, te su tu Uspon, Otkriće prirode i Povratak na tlo. Spiralne stepenice vode do terase za posmatranje i krovne bašte sa različitim francuskim ekosistemima.
Paviljon promoviše održivost kroz prefabrikovane komponente i prirodne elemente, uz podsticanje ponovne upotrebe i reciklaže.
Paviljon Italije
Studio Mario Cucinella Architects iz Bolonje je paviljon Italije dizajnirao u slavu italijanske kreativnosti i zanatstva, kombinujući arhitekturu, umetnost i održivi dizajn.
Struktura ima talasasti krov izrađen od recikliranih i bio-kompozitnih materijala. Paviljon je zamišljen kao „laboratorija lepote“ koja prikazuje sposobnost Italije da spoji tradiciju i inovaciju.
Paviljon Čilea
Arhitektonski kolektiv Constructo osmislio je čileanski paviljon kao modularnu, laganu drvenu konstrukciju koja simbolizuje nomadski život i prilagodljivost.
Dizajniran sa idejom da se može rastaviti i ponovo upotrebiti, paviljon odražava geografsku raznolikost i kulturnu fleksibilnost Čilea.
Naglasak dizajna paviljona je na principima cirkularne ekonomije, uz nizak ugljenični otisak, objasnile su arhitekte iz Santijaga.
Paviljon Bahreina
Bahreinski paviljon, koji je osmislio studio arhitektkinje Line Gotmeh, inspirisan je tradicionalnim bahreinskim čamcima zvanim dhow. Prilikom izgradnje korišćene su istorijske tehnike primenjivane na izgradnji brodova, sa drvenim ramom i aluminijumskom oblogom.
Ovaj dizajn ističe pomorsko nasleđe Bahreina, dok istovremeno sprovodi održivu praksu, te se može lako rastaviti i reciklirati nakon Expoa. Dizajnom paviljona odaje se počast i japanskom umeću obrade drveta, čime se stvara kulturna veza između Bahreina i Japana.
Paviljon Češke
Paviljon koji su osmislili Apropos Architects, ima dinamičnu formu koja je inspirisana kretanjem i duhovnošću. Struktura ima fluidan oblik, a u centru se nalazi instalacija „Drvo života“.
Paviljon Češke Republike ističe ravnotežu između tehnologije i prirode, pozivajući posetioce da istraže češke inovacije, kreativnost i kulturne vrednosti kroz uranjajuće prostore.
Paviljon Katara
Biro Kengo Kuma & Associates dizajnirao je katarski paviljon inspirisan pustinjskim pejzažima i formama koje oblikuje vetar. Dizajn je realizovan kroz kombinovanje zakrivljenih, slojevitih zidova napravljenih od lokalnih materijala i otvorenog dvorišta.
Paviljon kombinuje tradicionalnu katarsku arhitekturu sa modernim senzibilitetima, stvarajući čulno iskustvo koje povezuje posetioce sa kulturnim i prirodnim nasleđem Katara.
Paviljon Nemačke
Nemački paviljon, koji smo vam detaljno predstavili u julu prošle godine, dizajnirala je Laboratorija za vizionarsku arhitekturu (LAVA) iz Berlina, a nosi naziv „Wa! Doitsu“, što znači „Vau! Nemačka“.
Fokus je na principima cirkularne ekonomije, uz korišćenje materijala koji se mogu ponovo upotrebiti, kao i na inovativnim dizajnima za očuvanje klime. Može se reći da je paviljon prototip za održivu arhitekturu budućnosti, obzirom da mu je cilj postizanje nultog otpada i minimalna potrošnja resursa.
Nekadašnja austrougarska kasarna u Puli postaje hotel sa 5 zvezdica 10 Apr 4:10 AM (7 days ago)
Uz renovirane delove kasarne smeštena je moderna, novoizgrađena i ostakljena zgrada, kao i posebno krilo na dve etaže s unutrašnjim grejanim bazenom, spa centrom itd.
U prvoj polovini maja ove godine s radom i prijemom prvih gostiju krenuće pulski Heritage & Resort hotel Monumenti, jedan od najiščekivanijih hrvatskih hotela s pet zvezdica, ukupne vrednosti od 85 miliona evra.
Idejni projekat izradila je lokalna firma COIN inženjering, dok iza investicije stoji kompanija Kermas Istra, koja je još pre nekoliko godina ishodovala 50-godišnju koncesiju za izgradnju marine s 450 vezova i hotela na ostrvcetu Sv. Katarina u Puli.
Novoizgrađeni turistički kompleks nalazi se na mestu nekadašnje austrougarske kasarne i zaštićenih spomenika kulture koji su, kako piše portal Jutarnji.hr, renovirani u skladu sa smernicama konzervatora.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Hotelski kompleks se sastoji od dva renovirana objekta koji će nositi nazive „heritage“, te potpuno nove „deluxe“ zgrade.
Posebnost novog odmarališta leži u činjenici da baš sve sobe imaju pogled na more. S jedne strane pogled puca na centar Pule i obližnje plaže, a s druge na Nacionalni park Brioni. Takođe, kompleks se sastoji od dva renovirana objekta koji će nositi nazive „heritage“, te potpuno nove „deluxe“ zgrade.
Sam hotel kroz svoj dizajn enterijera evocira kulturnu baštinu te vojnu i avijacijsku istoriju Pule, dok je, na primer, nekadašnji austrijski oficirski vrt pretvoren u zelenu oazu s cvećem, senicama i fontanama kao buduće mesto koktel druženja ili poslovnih događaja.
Moderna, novoizgrađena i ostakljena zgrada će imati 40 soba veličine od 40 kvadrata, te još osam apartmana veličine od 70 do 120 kvadrata.
U jednom delu renovirane kasarne nalazi se 58 soba veličine od 33 kvadrata. U drugoj renoviranoj zgradi nalaziće se konferencijska dvorana s vlastitim barom i prostorima za sastanke, a koja može primati do 400 gostiju.
S druge strane, tu je moderna, novoizgrađena i ostakljena zgrada koja će imati 40 soba veličine od 40 kvadrata, te još osam apartmana veličine od 70 do 120 kvadrata.
Hodnici i sve sobe biće nenametljivo, pastelno i umirujuće uređeni te će odašiljati vibrantnost starih vremena kroz fotografije, antikvitete i drugu simboliku.
Rubovi plaže u kompleksu će biti popločani kamenom iz istog kamenoloma odakle je dobijen kamen za pulski amfiteatar.
Hotel ima i posebno krilo na dve etaže s unutrašnjim grejanim bazenom, spa centrom, wellnessom, saunama, đakuzijem i fitnessom, a središnji restoran imaće jednu od najsavremenije opremljenih kuhinja.
Na dvorišnoj strani kompleksa smešten je prostrani trg s raznim javnim sadržajima, kao što su kafići, restorani i ekskluzivne prodavnice. Pod tim trgom je izgrađena i prostrana garaža. Zahvaljujući posebnoj akustici, trg će biti savršena pozornica za manje letnje koncerte i razne događaje.
Dodajmo i to da se u sklopu kompleksa nalazi i plaža s vrhunskim sadržajima i sunčalištem na oko 1.500 kvadrata. Rubovi plaže će biti popločani kamenom iz istog kamenoloma odakle je dobijen kamen za pulski amfiteatar, piše Bauštela.hr.
Foto-galerija
Mali urbanizam Bogdana Bogdanovića aktuelan i dan-danas 10 Apr 2:59 AM (7 days ago)
Tekstovi sabrani u ovoj knjizi pisani su za široku publiku – da bi joj se približila arhitektura, učinila zanimljivom, a i da bi se skrenula pažnja na naizgled sitne, a važne stvari.
Prva knjiga arhitekte i profesora Bogdana Bogdanovića, Mali urbanizam, objavljena je 1958. u sarajevskoj izdavačkoj kući Narodna prosvjeta. Urednici su bili: dr Veljko Korać iz Beograda, dr Rudi Supek iz Zagreba, te dr Andrija Krešić iz Sarajeva. Nedavno ju je opet objavio čačanski Gradac, u ediciji Alef, u jako malom tiražu od 200 primeraka. Urednik je Branko Kukić.
Kada se knjiga objavljena pre skoro 70 godina opet štampa, znači da je aktuelna i danas. Bogdan Bogdanović, enfant terrible naše arhitekture, bio je široko obrazovan, elokventan, odličan esejista, analitičar i pripovedač. Ironija i sarkazam doći će malo kasnije. Pisao je o arhitekturi za Borbu, Politiku, NIN i Književne novine.
U autorskom predgovoru iz onog vremena čitamo: „Većina tekstova sabranih u ovoj knjizi objavljena je u listu Borba, koja je imala stalnu nedeljnu rubriku pod naslovom Mali urbanizam. Uz ove, dodato je i nekoliko tekstova koji i po temi i po karakteru mogu da se pripoje ovoj seriji“.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Prva u nizu od tridesetak knjiga
Kakvo je to vreme bilo? Od kraja rata prošlo je tek desetak godina, zemlja je bila još razrušena, gradilo se ubrzano. Bogdanović ima 37 godina i već izveden Spomenik jevrejskim žrtvama fašizma u Beogradu (1951–1952), stambeno naselje Hidrotehničkog instituta na Avali (1952–1953), te Spomen-groblje žrtvama fašizma u Sremskoj Mitrovici (1959–1960).
Ovo mu je prva u nizu od tridesetak knjiga. Poslednja je objavljena 2009. godine. Pisao je o arhitekturi, politici, društvu, o svetovima koji je stvarao da bi mogao da podnese onaj u kojem je živeo.
Za njega je isključivo racionalni inženjerski kanon uvek bio preuzak. Smatrao je da je za dobru arhitekturu, kao i urbanizam, potrebno raznovrsno znanje humanističkih nauka, da arhitekta mora da bude i filozof i da mora misliti kako će ljudi živeti u gradu, kako će ga razumeti, čuvati i onda voleti.
Smatrao je da arhitekta mora da bude i filozof i da mora misliti kako će ljudi živeti u gradu, kako će ga razumeti, čuvati i onda voleti.
Ovi tekstovi pisani su za široku publiku. Da bi joj se približila arhitektura, učinila zanimljivom, a i da bi se skrenula pažnja na naizgled sitne, a važne stvari. Otud i mali urbanizam – pojam koji je Bogdanović formulisao i od tada ga koristio.
Objasnio ga je detaljno, od italijanskog naziva za nepriznatu arhitekturu – archittetura minore: „Čitavi stari gradovi su ostajali osiromašeni onda kad im je ova arhitektura bila uništena ili potisnuta. To je neka vrsta ‘horske’ arhitekture, zbir oblika i stvari, po sebi ne mnogo značajnih, ako svaku stvar uzmemo i merimo zasebno, ali koje se ipak grupišu u zanosne celine”.
Pisao je i da se veliki urbanizam misli kroz šeme i velike poteze, da se njima određuju stvari na duge rokove, što često prevazilazi ljudski vek. Uz sve to, govorio je, potreban je mali urbanizam, kao začin, fini vez za sve što čini život i donosi živost i boju gradu.
O majstorijama i majstorima malog urbanizma
O čemu su ovi tekstovi? O majstorijama i majstorima malog urbanizma, o beogradskom jezeru i beogradskim vodama, o belezima, antikvarnicama i neonu koji tek što je počeo da se pojavljuje na našim ulicama.
Piše Bogdanović o tremovima, zidovima i baštama, o detaljima na ulici, o kamenu i radosti života. Ali, i o tome da na fasadama mora biti kvalitetna boja, da ulice i ćoškovi moraju biti čisti, da se grad mora voleti i razumeti ako se bavite njime, da se mora održavati i negovati, da je pešak u gradu važan, koliko i prodavnice i noćna svetla.
Piše o arhitektima, pesnicima i umetnicima. Govori i o razmerama gradova, malim i velikim, o tome kako sačuvati staro i graditi novo, kao i da su sunce, voda, čist vazduh i dobro provetravanje krucijalni za dobrobit grada. Kad se sve to sklopi dobija se grad po meri čoveka.
Reaguje u tim kratkim tekstovima na rogobatne nazive, piše o simbolima, obrazuje čitaoce, širi im vidike, ukazuje na detalje, govori o onome čega nema, a moglo bi da bude, kao i onome što je rogobatno ili štetno. Sve su to poučne priče, poetski iskazane, ali nemojmo se zavaravati, ništa tu nije ni površno ni jednostavno.
Prijavite svoje radove za učešće na 11. Salonu pejzažne arhitekture 10 Apr 12:13 AM (8 days ago)
U korak sa aktuelnim društvenim dešavanjima u kojima su studenti nosioci velikih ideja i promena, kategorija studentskih radova je ove godine izmenjena i otvorena za više tipova radova.
Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije (UPAS) organizuje 11. Međunarodni salon pejzažne arhitekture, koji će se održati 12. do
Tim povodom, UPAS je uputio poziv svim zainteresovanim stručnjacima i studentima pejzažne arhitekture i srodnih oblasti da do 30. aprila prijave svoje radove za učešće na Salonu u nekoj od sedam postojećih kategorija.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Sadržaj izložbe – kategorije
- Realizovani projekti iz oblasti pejzažne arhitekture (parkovi, otvoreni rekreativni prostori, šetališta, pjacete i trgovi, urbani džepovi, pešačke zone, objekti kulturno-parkovskog nasleđa, otvoreni prostori blokova, ustanova i dr. javnih zgrada, izletišta, turističke zone, pejzaži saobraćajnica, groblja, botanički i zoo-vrtovi, poslovni vrtovi, kućni vrtovi, krovni vrtovi, objekti parkovske i vrtne arhitekture, dizajn mobilijara i opreme otvorenih prostora, land art trajnog karaktera i sl.);
- Projekti iz oblasti pejzažne arhitekture (još uvek nerealizovani projekti, ideje i vizije, konkursni radovi i sl.);
- Planovi svih kategorija koji tretiraju problematiku pejzažne arhitekture, ili sastavni delovi tih planova koji se odnose na pejzažnu arhitekturu (zaštita prirode, rekultivacija, zaštita kulturnih predela, rekreativna i turistička područja, sistem gradskih otvorenih prostora, zelena infrastruktura i sl.);
- Studije i istraživanja iz oblasti pejzažne arhitekture;
- Publikacije (knjige, priručnici i sl.) iz oblasti pejzažne arhitekture;
- Video radovi, umetničke instalacije, odnosno multimedijalni radovi iz oblasti pejzažne arhitekture;
- Studentski radovi.
Na Salonu mogu biti izloženi radovi u navedenim kategorijama koji su nastali ili su realizovani u periodu 2022–2025, pod uslovom da nisu već izlagani na prethodnim salonima pejzažne arhitekture u organizaciji UPAS.
Učesnici mogu prijaviti više radova, a svaki rad se prijavljuje posebnom prijavom. Prijavljivanje radova je besplatno, a kotizacija se plaća nakon selekcije.
Poseban poziv upućen studentima
Prema odluci Saveta Salona, a u korak sa aktuelnim društvenim dešavanjima u kojima su studenti nosioci velikih ideja i promena, kategorija studentskih radova je ove godine izmenjena i otvorena za više tipova radova.
U tom cilju, organizatori pozivaju sve studente da daju svoj kreativni doprinos ovogodišnjem Salonu i pošalju svoje radove na temu pejzažne arhitekture koji odgovaraju sloganu salona „Šta bi bilo da nas nema?“.
Radovi mogu biti u slobodnoj formi (panoi, instalacije, parole i drugi oblici izražavanja ideja u prostoru), sa prijavom koja sadrži opis i skicu koncepta, dimenzije/gabarite, opis materijala koji će se koristiti i sve druge elemente koji detaljnije objašnjavaju ideju.
Potreba stvaranja održivih sistema
Kako se navodi u pozivu UPAS-a, slogan 11. Salona pejzažne arhitekure – „Šta bi bilo da nas nema?” – izaziva duboku refleksiju o odnosu između čoveka i prirode.
„U kontekstu pejzažne arhitekture sugeriše razmišljanje o ulozi struke u oblikovanju i održavanju prirodnih i urbanih pejzaža. Šta bi se dogodilo sa našim životnim okruženjem ako bi dozvolili da urbano zelenilo iščezne ili izgradnja ispreseca sve prirodne predele? Ovogodišnji Salon poziva na veću odgovornost, ukazujući na potrebu stvaranja održivih sistema i podstiče na promišljanje o budućnosti našeg zajedničkog sveta” – kaže se u pozivu.
Kako se prijaviti
Zainteresovani za učešće mogu prijaviti i dostaviti svoj rad do 30. aprila 2025. godine. Prijava i rad se dostavljaju u elektronskom obliku na e-mail Salona: exhibition.sala@gmail.com (do 25 MB).
Ukoliko kvota za e-mail nije dovoljna za postere ili video materijal, onda treba koristiti neki od servisa za elektronski transfer podataka, a mejlom dostaviti prijavu, ilustraciju rada i link za pristup podacima.
Sve dodatne informacije u vezi Salona i načina prijave možete pronaći na sajtu: upa.org.rs.
Prva savremena džamija za žene: Arhitektura kao alat osnaživanja 9 Apr 3:41 AM (8 days ago)
Veliki, kontinuirani krov perforiran je sa 5.500 malih konusnih otvora koji raspršuju prirodno svetlo kroz prostor bez stubova.
U srcu Education Cityja, obrazovno-istraživačkog čvorišta u Dohi, glavnom gradu Katara, nedavno je završena izgradnja džamije Al-Mudžadila, koju je projektovao poznati njujorški studio Diller Scofidio + Renfro (DS+R).
Najavljen kao „prva savremena džamija na svetu izgrađena specijalno za žene“, ovaj revolucionarni prostor osmišljen je sa idejom da osnaži pripadnice nežnijeg pola kroz bogosluženje, obrazovanje i zajednicu.
Projekat, čiji je idejni koncept osmislilo Njeno Visočanstvo šeika Moza bint Naser, predsednica Katarske fondacije, prostire se na 4.600 kvadratnih metara i kombinuje tradicionalne elemente sa naprednim prostornim jezikom.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Više funkcija pod jednim krovom
Kako objašnjavaju iz Diller Scofidio + Renfro, dizajn džamije Al-Mudžadila odražava islamske vrednosti iskrenosti (ikhlas), služenja (khidma) i znanja (ilm), dok se takođe bavi rastućim potrebama žena u verskim, obrazovnim i društvenim domenima.
„Napraviti džamiju za žene bio je ogroman izazov, ovo je prva namenski izgrađena džamija za žene bilo gde u svetu i to nas je snažno privuklo. Takođe je i hibridna građevina, kao mesto za obrazovanje i rad. Spajanje tih funkcija pod jednim krovom, uz časove, dijalog i debatu, bilo je veoma važno, jer ranije nije postojalo mesto za to. To je promena paradigme koju je bilo potrebno pretočiti u prostor“, izjavila je Elizabet Diler, suosnivačica DS+R.
Krov je perforiran sa 5.500 malih konusnih otvora koji raspršuju prirodno svetlo kroz prostor.
Može se reći da je dizajn njujorškog studija DS+R i simboličan i funkcionalan. Tako se veliki, kontinuirani krov nadvija nad prostorom i uzdiže iznad molitvene dvorane, a zatim se spušta ka obrazovnim delovima.
Kako navodi Elizabet Diler, krov je perforiran sa 5.500 malih konusnih otvora koji raspršuju prirodno svetlo kroz prostor. Svetlost se tokom dana menja i nežno obasjava pod, bez direktnog sunčevog zračenja, što je svakako ključno u ekstremnoj klimi Katara.
„Objekat je, zahvaljujući krovu, termalno efikasan jer je samo 5% površine krova perforirano, ali zahvaljujući obliku čak 45% donje strane krova bude osvetljeno difuznom svetlošću. Veliki čelični raspon eliminiše potrebu za unutrašnjim stubovima, omogućavajući otvoren prostor iz kog se pruža pogled i veza sa okolnim pejzažem“ , dodala je Diler.
Modul od 1,25 metara
Molitvena dvorana površine 875 metara kvadratnih, sa kapacitetom do 750 vernica, rotirana je za 17 stepeni kako bi bila usmerena ka Meki, a krovni otvor iznad mihraba osvetljava nišu. Posebno dizajniran nameštaj i monumentalni ručno izrađeni tepih od novozelandske vune reinterpretiraju islamske motive, a tepih je obimom prilagođen ukupnoj količini vernica.
„Našli smo prelep turski molitveni tepih, taman za jednu osobu. Fotografisali smo ga, digitalizovali i proširili na ceo prostor. U tom procesu, postao je ‘niskorezolutan’, i to nam se dopalo. Boje su postale apstraktne, ali je originalna kompozicija ostala, gde je centralno polje uokvireno bordurom. Zadržali smo i ključni element, modul od 1,25 metara, koji definiše red i prostor za pojedinačne vernike“, objasnila je Diler.
Projektom je predviđeno da se tokom Ramazana hala proširuje u višenamenski prostor, podižući kapacitet na 1.300 vernica. U blizini se nalaze učionice i biblioteka sa preko 8.000 knjiga, uključujući islamske tekstove i dela muslimanki.
Standard u pogledu ekološke odgornosti
Svakako, jedan od najupečatljivijih elemenata na objektu je minaret, koji je redizajniran za 21. vek, kao toranj od 39 metara sa mrežastom strukturom i sa ugrađenim zvučnicima koji se podižu i spuštaju pet puta dnevno.
„Tradicionalno, mujezin se penje na minaret i poziva vernike. Vremenom su ga zamenili zvučnici i snimljene molitve. Mi nismo mogli vratiti mujezina, ali smo želeli da vratimo deo tog rituala. Zvučnici se podižu tokom poziva na molitvu, a zatim se polako spuštaju. Hteli smo da to postane svojevrsna predstava. To se dešava pet puta dnevno, a noću izgleda čudesno“, navodi Liz Diler.
Na kraju, napomenimo da je džamija Al-Mudžadila projektovana u skladu sa LEED Gold sertifikacijom i sistemom GSAS, te predstavlja standard u pogledu ekološke odgornosti, s obzirom da su na projektu korišćene autohtone biljke, reciklirani sistemi navodnjavanja, sanitarije sa malom potrošnjom vode i energetski efikasni uređaji.
Simboličan i funkcionalan dizajn
Al-Mudžadila je i mesto bogosluženja i centar za intelektualne i društvene rasprave. Centar je osmišljen sa idejom da organizuje različite programe, od svakodnevnih molitvi i učenja do Jadala, što je godišnji samit na kojem se okupljaju govornici iz celog sveta kako bi raspravljali o ulozi muslimanki u javnom životu.
Tim je sproveo opsežna istraživanja kako bi razumeo potrebe muslimanki, te su na ovaj način iznedrene tri ključne oblasti kojima su se posvetili. To su: razvoj kapaciteta (liderstvo, javni nastup, blagostanje), versko obrazovanje koje podstiče kritičko razmišljanje i izgradnja zajednice.
Tri ključna elementa za izgradnju i obnovu terasa 8 Apr 11:41 PM (9 days ago)
Od hidroizolacije i stabilne podloge do kvalitetno postavljene završne obloge, Mapei rešenja garantuju da terasa ostane postojana, dugovečna i udobna za svakodnevnu upotrebu.
Terase i balkoni su neizostavan i mnogima omiljen deo životnog prostora. Međutim, za vlasnike stanova i kuća, koji razmišljaju o sigurnosti i dugotrajnosti svojih objekata, loše izvedeni radovi mogu doneti neočekivane probleme. Prodor vode, odvajanje završnih obloga i smanjenje trajnosti konstrukcije ne ugrožavaju samo funkcionalnost, već i stabilnost celog objekta.
Kvalitetno izvođenje radova zasniva se na tri ključna elementa. Kao globalni lider u oblasti građevinskih materijala, Mapei nudi kompletna rešenja za svaki korak – bilo da se radi o izgradnji nove ili renoviranju postojeće terase.
Rešenje koje omogućava brzu i sigurnu zaštitu
Prvi i osnovni korak je hidroizolacija, koja sprečava prodor vode i štiti konstrukciju od oštećenja. Za terase se preporučuju fleksibilni polimer-cementni premazi u kombinaciji sa specijalnim proizvodima za obradu kritičnih tačaka, poput spojeva i odvoda.
Kod hidroizolacionih radova, vremenski uslovi često predstavljaju izazov – naročito kada su podloge još vlažne ili kada temperature nisu idealne. U takvim situacijama, ključno je imati rešenje koje omogućava brzu i sigurnu zaštitu, bez dugog čekanja na sušenje podloge ili poboljšanje vremenskih prilika.
Ovo je posebno važno kod sanacija, gde je svaka odložena intervencija rizik za dalje oštećenje objekta. Zato su materijali koji omogućavaju brzo delovanje i pouzdanu hidroizolaciju u svim vremenskim uslovima izuzetno dragoceni na gradilištu, kao MAPELASTIC TURBO.
Osim što pojednostavljuje rad, gotova smeša za izradu košuljice TOPCEM PRONTO omogućava i brzo postavljanje završne obloge.
Drugi važan element je pravilno izvedena podloga i nagib, koji omogućavaju odvođenje vode i sprečavaju njeno zadržavanje na površini. Stabilna, čvrsta i ravna podloga ključna je za dugotrajnost završnih slojeva.
Gotove smeše za izradu košuljice, poput TOPCEM PRONTO, olakšavaju ovaj proces – dovoljno je dodati vodu, bez potrebe za doziranjem različitih komponenti.
Osim što pojednostavljuje rad, omogućava i brzo postavljanje završne obloge – pločica već nakon 24 sata, a kamena posle samo dva dana, što značajno skraćuje rokove.
Hodanje po površini već nakon 2–3 sata
Na kraju dolazi završna obloga, koja oblikuje karakter terase, ali mora biti postavljena tako da traje. Balkoni i terase izloženi su stalnim temperaturnim promenama, što može dovesti do pucanja materijala. Budući da se podloga i završna obloga šire i skupljaju različitim tempom, neophodno je koristiti fleksibilne lepkove koji mogu da prate ta pomeranja i spreče oštećenja.
Brzovezujući lepkovi dodatno ubrzavaju proces rada, jer omogućavaju da se po površini hoda već nakon nekoliko sati. KERAQUICK MAXI S1 upravo to omogućava – brzo vezuje, pa je površina prohodna već nakon 2–3 sata. Dostupan je i u beloj boji, što ga čini pogodnim za svetli prirodni kamen, jer ne utiče na njegovu boju.
Fug masa ULTRACOLOR PLUS pruža fleksibilnost i vodoodbojnost, a zahvaljujući širokoj paleti boja lako se uklapa sa različitim oblogama.
Završni izgled i funkcija obloge na terasi upotpunjuje se odgovarajućom fug masom. ULTRACOLOR PLUS pruža fleksibilnost i vodoodbojnost, a zahvaljujući širokoj paleti boja lako se uklapa sa različitim oblogama.
Stručnjaci ističu da svaki korak, od hidroizolacije i stabilne podloge do kvalitetno postavljene završne obloge, doprinosi otpornosti na spoljašnje uticaje i osigurava trajnost konstrukcije.
Samo pažljivo odabrani i pravilno primenjeni građevinski materijali garantuju da terasa ostane postojana, dugovečna i udobna za svakodnevnu upotrebu.
Gljive umesto stiropora? Novi materijal efikasno izoluje zgrade, ali ima jednu manu 8 Apr 4:34 AM (9 days ago)
Ovako ide recept: U bukovače umutiti strugotine bambusa sa nameštaja, dodati ovsene pahuljice i vodu, a potom ostaviti u mraku četiri nedelje da naraste.
Naučnici predvođeni Tehnološkim univerzitetom Nanyang iz Singapura (NTU Singapore) stvorili su nešto što nazivaju „pločice od gljiva“, materijal koji je osmišljen da pasivno hladi zgrade i izdrži spoljne uticaje kao što su jake kiše u tropskim klimama.
Pečurke bukovače i otpadni bambus iz industrije izrade nameštaja možda deluju kao neobična kombinacija za proizvodnju čvrstog građevinskog materijala, ali inženjeri su iskoristili ovu zanimljivu kombinaciju kako bi stvorili novu pločicu – „fungi tile“ iliti „gljivične“ pločice, ali to baš ne zvuči najbolje…
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Kompozit vezan micelijumom
Inspirisane biomimikrijom, ove pločice imaju izbočine i udubljenja nalik slonovoj koži, a osmišljene su sa ciljem da hlade zidove i izdrže različite vremenske uslove, objasnila je Hortens Le Feran, vanredna profesorka na NTU.
„Materijali za izolaciju se sve više integrišu u zidove zgrada radi povećanja energetske efikasnosti, ali su uglavnom sintetički i imaju negativan uticaj na životnu sredinu tokom svog životnog ciklusa. Kompozit vezan micelijumom je biorazgradiv materijal koji je veoma porozan, što ga čini odličnim izolatorom. Zapravo, njegova toplotna provodljivost je uporediva, ili čak bolja, od nekih sintetičkih izolacionih materijala koji se danas koriste u gradnji“, rekla je Le Feran.
Stiropor strepti.
Istraživači su tokom izrade kalupa bili inspirisani slonovima, s obzirom da ove životinje imaju specijalizovan sistem za hlađenje.
A evo i recepta! Naučnici su kombinovali micelijum obične bukovače sa strugotinama bambusa, koje su dobijene kao otpad iz prodavnice nameštaja. Osnovni materijali su zatim pomešani sa ovsenim pahuljicama i vodom, pa su presovani u kalupe sa mehurićastim udubljenjima i grubim linijskim šarama.
Pločice su potom ostavljene da „rastu“ u mraku četiri nedelje, a zatim su sušene tri dana u toploj peći.
Potreban je i slon
Istraživači su kalupe razvili u saradnji sa NTU timom i singapurskom firmom za tehnologiju i biomimikrijski dizajn bioSEA. Istraživači su tokom izrade kalupa bili inspirisani slonovima, s obzirom da ove životinje imaju specijalizovan sistem za hlađenje, gde im blato, retke fine dlake i udubljenja na koži pomažu u zadržavanju vlage, rasipanju toplote i regulaciji temperature.
„Slonovi su velike životinje koje žive u toplim i ponekad vlažnim tropskim klimama. Kako bi se izborili sa toplotom, slonovi su evoluirali razvijajući kožu punu bora koja povećava zadržavanje vode i hladi životinju isparavanjem“, rekao je Anuj Džain, osnivač firme bioSEA.
U simuliranim testovima, kapljice kiše su se zadržavale u udubljenjima pločice ali nisu prodirale u materijal, što je dodatno povećavalo efekat hlađenja.
U svom procesu razvijanja materijala, singapurski naučnici su pločicu stavili na vrelu ploču zagrejanu na 100 stepeni, ostavili je na njoj 15 minuta i pratili promene temperature pomoću infracrvene kamere.
Pločice sa slonovom kožom su sporije upijale toplotu, a takođe su se i sporije hladile. Takođe, u simuliranim testovima sa kišom, kapljice kiše su se zadržavale u udubljenjima pločice ali nisu prodirale u materijal, što je dodatno povećavalo efekat hlađenja.
Naučnici su trenutno u fazi testiranja izdržljivosti pločica, a dodatno sprovode i istraživanje o primeni drugih vrsta gljiva, a sve kako bi poboljšali strukturu i funkcionalnost materijala. Iako su pločice skalabilne, jeftine i održive i tim na ovom projektu sarađuje sa lokalnim startapom Mykílio na povećanju proizvodnje i izvođenju testova na otvorenom, postoje i ograničenja.
Mane „gljivičnih“ pločica
Najveće od svih ograničenja je vreme potrebno za rast micelijuma, s obzirom da bi proces od mesec dana za proizvodnju pločice zahtevao ozbiljne proizvodne kapacitete da bi ovaj materijal postao komercijalno isplativ.
Ako vam zidovi uskoro počnu da liče na slona i mirišu na pečurke – znajte da je budućnost stigla!
Stadion kao katalizator grada: OMA pobednik konkursa u Tirani 8 Apr 3:14 AM (9 days ago)
Modernizovani i prošireni stadion okruživaće ansambl novih zgrada, koje će svojim sadržajima lokaciji obezbediti relevantnost i aktivaciju za zajednicu tokom cele godine.
Arhitektonska firma Office for Metropolitan Architecture (OMA) proglašena je za pobednika međunarodnog takmičenja za revitalizaciju stadiona Selman Stermasi i okolnih gradskih blokova u Tirani. Originalni stadion, izgrađen 1956. godine, biće redizajniran kao deo šireg razvoja koji jača vezu između dva ključna naselja – Bloku i Komuna e Parisit.
Plan se sastoji od samog stadiona, trouglastog ulaznog trga i niza novih objekata mešovite namene – uključujući stanove, hotel, kancelarijski prostor i maloprodaju – dizajniranih da aktiviraju lokaciju u danima kada nema fudbalskih utakmica i prošire njeno prisustvo među stanovništvom na svakodnevni urbani život.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Savremena vizija ilirske arhitekture
Sa novim smelim vizuelnim identitetom, dizajn studija OMA upućuje na drevnu arhitekturu na ovim prostorima, crpeći inspiraciju iz Stadiona Amantija, ilirske strukture iz trećeg veka pre nove ere uklesane u planinama na jugu Albanije.
Odjeci njegovog oblika i materijalnosti pojavljuju se sada u savremenoj viziji, gde se zgrade obložene prirodnim kamenom uzdižu u neposrednoj blizini stadiona, reflektujući tako teren i naslagane kamene ploče svog istorijskog pandana.
Kapacitet stadiona Selman Stermasi će biti proširen sa 9.500 na 15.000 sedišta, čime će se poboljšati iskustvo uživanja u fudbalu.
Novi ansambl zgrada će u svoju unutrašnjost smestiti stanove različitih struktura i površina, hotel, kancelarije, maloprodaju i lokale za hranu i piće, kako bi lokacija postala potpuno integrisano urbano sidrište mešovite namene.
Pored nove uloge stadiona kao kulturnog i socijalnog katalizatora, kapacitet doma FK Tirana će biti proširen sa 9.500 na 15.000 sedišta, čime će se poboljšati iskustvo uživanja u fudbalu, uz uvođenje novih elemenata koji će olakšati bliskost između gledalaca i terena.
Trg je dizajniran da primi navijače tokom dana održavanja utakmica, a istovremeno služi i kao neformalni prostor za okupljanje za svakodnevne aktivnosti.
Na ulazu, arhitektonski tim je pozicionirao trouglasti trg koji deluje kao fleksibilan prostor za građane, dizajniran da primi navijače tokom dana održavanja utakmica, a istovremeno služi i kao neformalni prostor za okupljanje za svakodnevne aktivnosti.
Celokupni razvoj je stoga dizajniran da se prilagodi kako događajima koji se organizuju na samom stadionu, tako i svakodnevnoj upotrebi, obezbeđujući njegovu relevantnost i aktivaciju za zajednicu tokom cele godine.
Dizajn ima za cilj da ubrza uzbudljive promene koje se dešavaju u gradu, istovremeno podstičući bliže veze unutar i između lokalnih susedstava i zajednica.
Dizajn je razvijen u saradnji sa LOLA Landscape Architects, Royal Haskoning DHV i umetnikom Petritom Halilajem. A iako rokovi izgradnje tek treba da budu objavljeni, može se reći da projekat već sada predstavlja značajan korak u tekućoj urbanoj evoluciji Tirane.
„Fudbal je kamen temeljac urbane kulture i nacionalnog identiteta širom Evrope i širom sveta, a mi to posebno intenzivno osećamo ovde u Tirani“, kaže David Đanoten, autor pobedničkog projekta.
„Naš dizajn ima za cilj da ubrza uzbudljive promene koje se dešavaju u gradu, istovremeno podstičući bliže veze unutar i između lokalnih susedstava i zajednica“ – naglasio je arhitekta u studiju OMA.
Grafički prilozi
Jedan materijal za ceo omotač: Ove aluminijumske ploče sada su dostupne i u Srbiji 7 Apr 11:33 PM (10 days ago)
Predstavljamo vam kuću koja pokazuje kako se krov, fasada i solari mogu vizuelno ujediniti — zahvaljujući PREFA rešenjima koje sada mogu primeniti i domaće arhitekte.
Na velikoj nadmorskoj visini u švajcarskom mestu Ašarina, u srcu regije Grizoni, podignuta je porodična kuća koja spaja savremeni dizajn, ekološku odgovornost i izuzetnu otpornost na vremenske uslove. Arhitekta Peter Wolf iz biroa Vita Wohnen osmislio je objekat koji se u isto vreme ističe i uklapa sa okruženjem, a sve zahvaljujući pažljivo biranim materijalima.
Ključnu ulogu u estetici i dugovečnosti ove kuće ima aluminijumski sistem oblaganja kompanije PREFA, čiji su proizvodi prepoznatljivi po otpornosti, jednostavnom održavanju i dugom veku trajanja. Ceo objekat, uključujući krov i fasadu, izveden je u jednobojnoj, elegantnoj nijansi P.10 crna, što kući daje monolitni izgled, dok drveni elementi uneseni u dizajn unose toplinu i prirodni kontrapunkt.
Solari, paneli i oluci
Krovna površina kombinuje dve tehnologije iz PREFA portfolija: moderana solarna krovna ploča koja proizvodi energiju, i provereni model R.16 aluminijumska ploča koja je poznata po jednostavnoj ugradnji i otpornosti na sneg, kišu, vetar i UV zračenje.
S obzirom na klimu u planinskim predelima, olučni sistem je jednako važan — zato su korišćeni oluci i vertikalni odvodi, takođe iz PREFA programa, koji funkcionalno prate geometriju krova.
Prelaz između fasade i krova gotovo da ne postoji — čime je postignut efekat jedinstvene arhitektonske skulpture u prostoru.
Fasada je definisana PREFA Siding.X aluminijumskim kasetama, koji stvaraju ritmičnu dinamiku na površini objekta i dodatno naglašavaju njegov savremeni izraz. Zahvaljujući preciznom izvođenju i ujednačenoj boji, prelaz između fasade i krova gotovo da ne postoji — čime je postignut efekat jedinstvene arhitektonske skulpture u prostoru.
Ova kuća nije samo primer moderne porodične arhitekture, već i svedočanstvo o tome kako kvalitetni materijali i promišljeno projektovanje mogu rezultirati objektom koji će trajati decenijama — i pritom izgledati podjednako sveže i aktuelno.
O proizvođaču
PREFA je austrijska kompanija poznata po proizvodnji visokokvalitetnih aluminijumskih proizvoda i rešenja za građevinsku industriju. Osnovana je 1946. godine i tokom godina je postala lider u inovacijama u oblasti krovova i fasada.
Kompanija nudi širok spektar proizvoda, uključujući krovne ploče, fasadne obloge, olučne sisteme i različite dodatke. Svi proizvodi su projektovani kako sa aspekta funkcionalnosti, tako i sa aspekta estetskog izgleda.
Kao rezultat svojih nastojanja da ponudi izvrsne proizvode koji kombinuju funkcionalnost, estetiku i održivost, PREFA je stekla reputaciju pouzdane i inovativne kompanije u građevinskoj industriji.
Više informacija o PREFA proizvodima pronađite ovde.
Obnavlja se štipski Isar: Još jedna tvrđava Balkana dobija svoju repliku 7 Apr 11:01 PM (10 days ago)
San Štipljana već mnogo decenija, rekonstrukcija simbola grada će obuhvatiti potpunu restauraciju tri kule, koje će biti povezane bedemom visokim četiri metra.
Živimo u vremenu obnove tvrđava, što smo primetili i u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, kada su obnovljene srednjovekovne utvrde Golubac, Vršačka kula, Užice, Pirotsko Kale i Fetislam, po tzv. „francuskom modelu“ potpune replike.
Taj model je najveću slavu doživeo baš u Francuskoj i Španiji, ali je pre dvadesetak godina počeo da se primenjuje i na područjima bivše Jugoslavije, gde su tako u prvoj deceniji 21. veka obnovljene tvrđave Dušanovo Kale (Skoplje), koje je bilo prestoni grad Cara Dušana, i Samuilova tvrđava (Ohrid), koja je bila prestoni grad Samuilovog carstva.
Sada je došao na red i Štip: naime, štipska tvrđava Isar, koja datira čak iz drugog veka nove ere, biće rekonstruisana – nimalo ne čudi – po ugledu na Skopsko Kale i Samuilovu tvrđavu. Ova tvrđava, koja je simbol grada Štipa, biće obnovljena sredstvima od 1,6 miliona evra, obezbeđenih kroz drugi javni poziv, iz mađarskog kredita.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Izgradi me kao Segoviju
Kako prenosi portal lokalno.mk, rekonstrukcija će obuhvatiti potpunu restauraciju tri kule, koje će biti povezane bedemom visokim četiri metra, što se vidi i na renderima koji su dostupni javnosti.
Za one koji su sumnjali u to da li će „replika“ tvrđave koja je davno srušena i nalazi se samo u naznakama na brdu, biti verno izvedena prema srednjovekovnom „originalu“ (poslednja funkcionalna celina, budući da se tvrđava već dve hiljade godina menja i evoluira), imamo dobru vest: za autentičnost procesa restauracije pobrinuće se štipski Zavod za zaštitu spomenika kulture, koji je i izradio projekat koji je upravo kreditiran.
Kad je zapravo sagrađen Isar?
Tvrđava se nalazi u delu grada gde se uzdiže stenovito brdo Isar, visoko 150 metara. Zanimljivo je da i je ime turskog porekla i generičko, jer na turskom „Hisar“ znači brdo, tako da to očigledno i nije originalno ime tvrđave. Isar je okružen strmim padinama, sa zapadne strane koritom reke Bregalnice, a sa južne koritom reke Otinje.
Brdo Isar je bilo pogodno za izgradnju, jer se na samom vrhu nalazi neravan plato, dužine 200 metara u pravcu sever-jug, tako da je idealno poslužio za gradnju tvrđave, još u Starom veku. No, tada je trđava bila tek nešto više od utvrđene osmatračnice.
Pravi zamah dobija u nemirnom ranom Srednjem veku, a tvrđava dobija svoj puni izgled u vreme Samuilovog carstva (od nje nema ostataka), da bi prelazio pod Bugarsku, a odmah zatim i pod upravu srpskog vladara Stefana Dečanskog.
Sa pojavom vatrenog oružja, tvrđave su izgubile svoj prvobitni značaj, te je Isar napušten, kao i sve tvrđave u Severnoj Makedoniji.
Turci su ga zauzeli 1382. godine. Državne i političke promene uticale su i na arhitekturu tvrđave, ali to je i poslednja „verzija“ Isara, koja će biti „vraćena“ rekonstrukcijom tvrđave – dakle, ona iz 14. veka, kada Makedoniju preuzimaju Osmanlije.
A kako je napušten? Pa, prosto, sa pojavom vatrenog oružja, koje se spominje baš u jednoj od pesama o Kraljeviću Marku (u obližnjem Prilepu), tvrđave su izgubile svoj prvobitni značaj, te je Isar napušten, kao i sve tvrđave u Severnoj Makedoniji.
Kada više nije bilo stalne posade, ljudi su počeli krasti kamenje kao građevinski materijal, te se tvrđava urušila delom zbog prirodnih faktora, delom zbog ljudskog oportunizma.
A šta je ostalo kao osnova rekonstrukcije?
Isar je danas okružen ostacima temelja bedema, koji su prilično dobro očuvani. Njihova visina je negde između 12 i 19 m, sa nekoliko odbrambenih kula koje su polusrušene.
Među ugrađenim građevinskim materijalom primetni su izlomljeni komadi arhitektonske plastike od belog mermera rimske provenijencije, svakako doneti iz nekadašnjeg grada Astiba, koji je ležao direktno u podnožju brda, u današnjem naselju Star Konak.
Zidovi su pločaste konstrukcije, ispunjeni sa dosta maltera, a široki su svega 1,3 m. Samo neki delovi su masivniji: prednji deo glavne kule je debeo 2,20 m, a zapadni zid palate čak 2,65 m. Zidovi su ojačani brojnim drvenim gredama po dužini i poprečno (tzv. „santrač sistem”).
Krst se svakako neće moći videti iz udoline kada se rekonstruišu bedemi, osim samog vrha, a takođe, ne vidi se ni na vizuelizacijama.
Tvrđava se nalazi na najvišem delu brda i prostire se na površini od 106 metara dužine i do 20 metara širine, dakle, veoma je uzana i dugačka. Zapadni zid je postavljen na ivici strme padine i ucrtan je pravolinijski. Njena južna polovina je široka 1,5 m i na nju su (iznutra) bili oslonjeni pomoćni objekti.
Današnje stanje, dakle, nije impresivno. Sada do sredine tvrđave u kojoj se nalazi Spomenik Revoluciji vodi asfaltni put, a do vrha Isara pre nekoliko decenija izgrađeno je preko 250 stepenica. Unutar same tvrđave nalazi se i predajnik, ali i ogroman metalni krst koji dominira brdom – nije jasno kakva će biti njihova sudbina: krst se svakako neće moći videti iz udoline kada se rekonstruišu bedemi, osim samog vrha, a takođe, ne vidi se ni na vizuelizacijama (kao ni predajnik).
Tradicionalno, Štipljani se svake godine masovno penju na vrh Isara za Dan proleća, 22. marta, kada se izvodi narodni običaj „Četr’se”.
Inače, ovo nije prva ideja rekonstrukcije Isara, jer je 2017. nastao idejni projekat koji je tada javnosti predstavio Zoran Čitkušev, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture i štipskog muzeja, a koji je predviđao izgradnju akropolja cele tvrđave, sa 11 kula i mnoštvom pratećih objekata koji su u srednjem veku služili stanovništvu koje je živelo na samom vrhu Isara – bazena sa dva rezervoara, crkvom, stambenim objektima i ostavama za hranu i druge stvari. Iz vizuelizacija osam godina kasnije ne vide se svi pomenuti objekti, već samo kule i zidine.
Inače, Isar nije samo „kamen na brdu”, on je i mesto nematerijalne kulturne baštine. Naime, tradicionalno, Štipljani se svake godine masovno penju na vrh Isara za Dan proleća, 22. marta, kada se izvodi narodni običaj „Četr’se”, proglašen za nematerijalnu kulturnu baštinu Uneska 2013. godine.
Korak dalje?
Zemlje Balkana su shvatile da mogu da idu u dva smera: jedan je gradnja novih i smelih arhitektonskih zdanja, kao što je slučaj u Albaniji, o čemu smo nedavno pisali. Drugi je vezan za to što su u vreme turske vlasti, tokom 500 godina, većina srednjovekovnih kulturnih i građanskih spomenika – doživeli rušenje, i zamenjeni su turskim stilom gradnje.
Posle toga, mnogo toga je srušeno „da ne podseća na okupaciju”, što je istorijska katastrofa o kojoj smo takođe pisali. Ostalo je malo toga što bi privuklo posetioce, a među tim malobrojnim objektima su manastiri i tvrđave.
One se sada obnavljaju, pa je vrlo moguće očekivati i da se dve tvrđave pod imenom Markove Kule (Prilep, dom Kraljevića Marka i Skoplje, gde mu nije bio dom ali je umeo boraviti), dožive rekonstrukciju. A možda se to desi i sa još nekom tvrđavom u Srbiji, kao što je Markovo Kale pored Vranja.
Ovako će izgledati aerodrom u Atini: Svetlosne kupole, vrtovi i kolonade 7 Apr 2:55 AM (10 days ago)
Projekat zadržava i obnavlja postojeću zgradu terminala, dodajući joj niz novih proširenja i stvarajući jedinstvenu novu arhitektonsku celinu.
Nova stranica u razvoju Međunarodnog aerodroma u Atini oblikuje se kroz projekat konzorcijuma Anemos, tima koji predvode londonske arhitektonske firme Grimshaw Architects i Haptic Architects, kao i atinski K-Studio.
Arhitekte su se kroz saradnju s kompanijama Arup, Leslie Jones Architects, Triagonal i Plan A upustile u projekat ambicioznog proširenja, kojim će se kapacitet aerodroma povećati sa 26 na 40 miliona putnika do 2032. godine.
S obzirom da će tokom izvođenja građevinskih radova aerodrom nastaviti da funkcioniše, projekat će u takvom aktivnom okruženju biti realizovan kroz faze.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
I proširenje i renoviranje
Projekat poštuje sopstvenu relativno noviju istoriju. Originalni aerodrom koji je izgradila firma Hochtief otvoren je 2001. godine, pred Letnje olimpijske igre 2004. godine, na oko 20 kilometara van centra glavnog grada Grčke.
Predlogom tima planira se i proširenje aerodroma, kao i njegovo renoviranje. Tačnije, planirano je da se proširi glavni terminal, a trebalo bi i da se unapredi kompletna infrastruktura. Takođe, planirani su radovi na salama za čekanje, stajalištima za avione i prodajnim zonama.
Kako navode iz multinacionalnog arhitektonskog tima, novi projekat ne teži ka tome da izbriše ono što već postoji, već da postojeće stanje ojača i obogati.
Inspirisani duhom Atine
Projekat teži tome da međunarodni aerodrom u Atini, između ostalog, postane nosilac istorije grada, materijalne kulture i životnog ritma grada. Svakako, pragmatičan raspored osiguraće jednostavnost u korišćenju, ali duša projekta leži u pažnji posvećenoj iskustvu korisnika.
Korišćenjem prirodnih materijala, integracijom pejzaža i obilnim unosom svetlosti, dizajn odražava Atinu kao grad izgrađen tokom čitavog milenijuma, gde se vreme nežno prepliće sa formom.
Pasivni dizajn je kombinovan uz materijale sa niskim ugljeničnim otiskom, modularnim konstruktivnim tehnikama i efikasnim energetskim sistemima.
Održivost je još jedan bitan faktor u formiranju projekta transformacije Međunarodnog aerodroma u Atini. K-Studio, Grimshaw i Haptic su uspeli da usklade arhitekturu sa ciljevima AIA za net zero, kao i sa LEED Gold sertifikacijom.
Pasivni dizajn je kombinovan uz materijale sa niskim ugljeničnim otiskom, modularnim konstruktivnim tehnikama i energetskim sistemima koji su efikasni u pogledu vode i otpada.
Fasada sa kolonadama i enterijeri sa okulusima
Jedan od značajnijih elemenata koji se dodaju zgradi terminala je redefinisana zapadna fasada, koja je uspostavljena kao ritmična, kolonadna fasada, koju definiše šest skulpturalnih portala.
Kada se stupi u unutrašnjost terminala, izdignuti nivo plafona omogućava da se hala za check-in ispuni svetlom, a uz to je pojačana i intuitivna navigacija u onom delu aerodroma koji je obično najstresniji.
Redizajnom aerodroma takođe se uvode i dva uranjajuća „okulus“ prostora, koji služe kao meditativne tačke u odnosu na užurbani putnički tok kroz terminal. Severni okulus, zamišljen kao bujni, kružni mediteranski vrt, doseže visinu od 24,5 metara i predstavlja prostor za okupljanje.
Tako se putnici koji sleću, pri ulasku u prostor aerodroma susreću sa zelenim mikrokosmosom. Južni okulus, s druge strane, ima intimniji ton i poseduje stepenaste terase i prostore za ručavanje.
Kreirali smo aerodrom koji odražava prošlost, sadašnjost i budućnost Atine, i slavi njegovu arhitekturu, gostoprimstvo i kulturu.
„Atina je spektakularan grad koji je u poslednjoj deceniji doživeo ogroman porast broja posetilaca, što je daleko iznad onoga što trenutni aerodrom može adekvatno da podrži“, rekao je za Endru Tomas, partner u firmi Grimshaw Architects, te dodao:
„Reagujući na ovaj izazov, bili smo uzbuđeni što smo mogli da radimo na projektu Međunarodnog aerodroma u Atini, kako bismo stvorili hrabru novu viziju koja zadržava i obnavlja postojeću zgradu terminala, dok dodajemo niz novih proširenja, stvarajući jedinstvenu novu arhitektonsku celinu. Naš dizajn je inspirisan gradom, te smo kreirali aerodrom koji odražava prošlost, sadašnjost i budućnost Atine, i slavi njegovu arhitekturu, gostoprimstvo i kulturu“.
Kod Beogradskog sajma planiran kompleks sa kulama do 52 metra 7 Apr 12:19 AM (11 days ago)
Tehnicom Construction planira da izgradi novi stambeno-poslovni kompleks ukupne površine od oko 129.000 metara kvadratnih.
Beogradski Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je javni uvid u Nacrt Plana detaljne regulacije za blok između ulica Koste Glavinića, Ruske, nadvožnjaka železničke pruge i Bulevara vojvode Mišića, odnosno preko puta Beogradskog sajma.
Na inicijativu kompanije Tehnicom Construction d.o.o. iz Beograda, Nacrt PDR-a izradio je beogradski arhitektonski studio Bureau Cube Partners, dok je kao odgovorni urbanista potpisan Milan Rašković, dia.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Preko puta Beogradskog sajma
Povod za izradu PDR-a jeste inicijativa PD Tehnicom Construction, kao i dugogodišnja potreba za rekonstrukcijom predmetnog bloka, koji je u svojoj polovini devastiran, neuređen i napušten, navodi u dokumentaciji.
Granica PDR-a obuhvata blok na delu teritorije GO Savski venac oivičen ulicama Koste Glavinića, Ruske, nadvožnjaka železničke pruge i Bulevara vojvode Mišića, sa vezama saobraćajnica i infrastrukture do postojeće odnosno planirane mreže. Granicom PDR-a obuhvaćena je površina od 75.288 m².
Područje u okviru granica PDR-a pripada teritoriji GO Savski venac i nalazi se na urbanistički vrednoj poziciji, na regulaciji jedne od najznačajnijih gradskih saobraćajnica – Bulevara vojvode Mišića, u neposrednoj blizini Beogradskog sajma i saobraćajne petlje Gazela.
Očekivana maksimalna bruto površina svih planiranih objekata u obuhvatu PDR-a iznosi oko 129.000 m².
Kako se navodi u analizi, investitor ima u planu da izgradi i organizuje novi kompleks integrisanog karaktera, sa stambeno-poslovnim namenama (poslovni prostor sa lokalima i stambene jedinice) i odgovarajućim pratećim prostorima (parking garaže, restorani, spa centar, komercijalni sadržaji i dr.).
Očekivana maksimalna BRGP svih postojećih i planiranih objekata u obuhvatu PDR-a iznosi oko 185.000 m². Planirana je izgradnja oko 54.000 m² u urbanističkoj celini S1, planirana je izgradnja komercijalnog i stambenog prostora – u urbanističkoj celini K1 oko 35.000 m², u urbanističkoj celini K4 40.000 m².
Na građevinskim parcelama u okviru zone S1 dominantna namena je stanovanje, a moguća je izgradnja trgovinskih, komercijalnih, poslovnih i ostalih kompatibilnih namena. Ovde će se graditi i jedan od dva depandansa kombinovane dečije ustanove, maksimalnog kapaciteta za 80 korisnika.
Dve nove stambeno-poslovne kule
U okviru zona K1 i K4 dozvoljava se formiranje sadržaja namenjenih rezidencijalnom stanovanju, te sadržaja multifunkcionalnog karaktera namenjenih komercijalnim funkcijama, poslovanju i rezidencijalnom stanovanju, dok povučene etaže objekta, nastale uslovljenim ravanskim povlačenjima mogu biti funkcionalni prelaz sa primenjenim kompatibilnim i umereno kombinovanim sadržajima, uključujući i ozelenjene terase, piše u dokumentaciji.
Kompleks, koji nosi radnu oznaku Tehnicom, planiran je sa dve nove stambeno-poslovne kule, visine do 52 metra, tako da se uklope u raspoloživi prostor urbanističke zone K1 na propisanom rastojanju od postojećih poslovnih objekata u urbanističkoj zoni K2.
U zoni K4 planirana je izgradnja drugog depandansa kombinovane dečije ustanove, takođe maksimalnog kapaciteta za 80 korisnika, navodi se u dokumentaciji na javnom uvidu.
Primedbe do 5. maja 2025.
Tokom javnog uvida, zainteresovani mogu svoje primedbe na planirana rešenja u pisanom obliku da dostave Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, preko pisarnice u Kraljice Marije br. 1, zaključno sa 5. majem 2025. godine.
3D vizuelizacija
Svilara u Novom Sadu: Od napuštene fabrike do kulturne stanice 4 Apr 4:53 AM (13 days ago)
Glavna ideja arhitekata, a ujedno i najveći izazov, bio je u potpunosti zadržati formu nekadašnjeg industrijskog objekta i unutar njega formirati kompaktan multifunkcionalan prostor.
Prva državna fabrika na teritoriji Novog Sada bila je fabrika svile, poznatija kao Svilara. Pod različitim nazivima i na različitim lokacijama aktivno je proizvodila ovaj fini materijal gotovo 250 godina. Vremenom, gašenjem industrije, veliki broj objekata biva porušen.
Međutim, objekat u Ulici Đorđa Rajkovića doživeo je drugačiju sudbinu i pažljivom rekonstrukcijom postao epicentar kulturnog sadržaja kao i simbol industrijske baštine Novog Sada.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Svilogojstvo dolazi sa juga
Na prostor Vojvodine svilogojstvo je došlo sa juga krajem 17. veka. U Prvoj seobi doseljeno je oko 180.000 Srba koji su, između ostalog, doneli i seme svilene bube. Od svilenih niti koje stvara svilena buba, tehnikom tkanja stvara se svila, tkanina koju odlikuje velika čvrstina, elastičnost i izdržljivost. Iz tog razloga u industriji se koristila za izradu mlinskih snaga, avionskih krila, padobrana.
Svakako, najveća primena svile jeste u proizvodnji odeće zbog svog prefinjenog izgleda i na dodir prijatne teksture. Zbog ravničarskog terena i povoljnih klimatskih uslova, prostor Vojvodine bio je pogodan za uzgoj ovog insekta, a samim tim i razvoj svilarske delatnosti.
Osnovni element u proizvodnji tekstila jeste vlakno. Spajanjem, istezanjem i usukivanjem više vlakana dobija se tanka, izdužena tvorevina koja se naziva nit, to jest konac.
Proces dobijanja svile započinje odmotavanjem čaura i končanjem svilene niti, a da bi se odmotavanje započelo potrebno je obaviti takozvano gnjilenje kokona kojim se uklanja gumasti sloj iz svile. Na taj način se sprečavalo da se lutka u kokonu preobrati u leptira i da se, izletanjem leptira, kokon ošteti.
Polovinom devetnaestog veka, od 49 naselja u južnoj Bačkoj čak 36 njih posedovalo je sopstvene dudare.
Svilarstvo u Bačkoj svoje zlatno doba dostiglo polovinom 18. veka. dok je polovinom 19. veka od 49 naselja u južnoj Bačkoj čak 36 posedovalo sopstvene dudare. Istorija uzgoja svilene bube i svilarstva u Novom Sadu započinje krajem 17. i početkom 18. veka i trajala je do 70-ih godina 20. veka.
Specifičnost proizvodnje kokona i svilene niti, nemogućnost transporta otkupljenih kokona u kratkom periodu, kao i visoke cene prevoza do većih centara, primorale su Austrougarsku da podiže fabrike svile u blizini odgajališta. Iz tog razloga, pored Novog Sada fabrike su izgrađene i u drugim vojvođanskim naseljima poput Pančeva, Iriga, Apatina, Sremske Mitrovice.
Novosadska svilara zvanično je počela sa radom 1799. godine. Podignuta je na obali Dunava i time je uzgajivačima svilene bube iz Novog Sada i okoline omogućeno da lako i brzo predaju svoj proizvod.
U svojoj istoriji Svilara je uništavana u nekoliko navrata. Prvi put je izgorela u požaru 1841. godine, dok je drugo uništavanje doživela u Bombardovanju 1848. kada je sravnjena do temelja. Na istom mestu, 35 godina kasnije podignuta je nova.
Pored izgrađenog depoa za čaure, predionice, bazena, dimnjaka i uprave, imala je i smeštajne objekte za radnike, administrativni objekat, ambulantu…
U Novom Sadu je 1884. godine podignuta Državna fabrika svile. Izgrađena je na istom mestu, pored Dunava, na kom je bila i svilara uništena u Bombardovanju Novog Sada 1848. Bio je to začetak prve novosadske industrijske zone.
Pored izgrađenog depoa za čaure, predionice, bazena, dimnjaka i uprave, imala je i smeštajne objekte za radnike, administrativni objekat, ambulantu i magacin za ugalj. U početku su radnice za svilaru dolazile iz Italije, a kasnije su taj posao obavljale obučene Novosađanke.
Na razvoj svilarstva u kasnijem periodu presudnu ulogu su imali velika svetska kriza, povećane potrebe za svilenom tkaninom i pojava veštačke svile na tržištu. Naime, nemogućnost proizvodnje potrebnih količina prirodne svile dovela je do nagle proizvodnje veštačke svile što je na svilogojstvo imalo izuzetno negativan uticaj.
Kako zaposleni ne bi ostali bez posla, fabrike su bile prinuđene da svoju delatnost prošire na preradu sirovine do finalnog proizvoda odnosno proizvodnju svilene tkanine. Prvi slučaj zloupotrebe dece u Novom Sadu desio se upravo u fabrici svile. Deca često mlađa i od 12 godina, ravnopravno su učestvovala u proizvodnji i daljoj obradi ove fine tkanine.
Fabričke objekte zamenile višespratnice
Najveći broj zaposlenih činile su žene, uglavnom zbog svojih finih i tankih prstiju pogodnih za obradu svile, dok su muškarci činili manjinu i to najčešće na vodećim položajima. Takođe, „romantizovani“ deo priče vezan za Svilaru jeste okupljanje velikog broja gradskih mladića ispred fabrike, kako bi dočekali i upoznali zaposlene devojke nakon radnog vremena.
Vremenom dolazimo do izgradnje privremenog odeljenja u ulici Đorđa Rajkovića 10, dok je na broju 6 izgrađen pogon za farbanje svile i dimnjak visok 50 metara. Vremenom, usled dugotrajnog ratovanja, bombardovanja, požara, ratnih razaranja, smanjuje se uzgoj svilene bube, a samim tim se ova grana industrije polako gasi.
Veliki broj objekata je porušen i zamenjen višespratnicama, dok je drugi deo dat u zakup privatnim firmama. Upravo to je bio slučaj i sa jedinim sačuvanim primerkom – fabrikom u ulici Đorđa Rajkovića.
Fabrika se dugi niz godina davala u zakup firmama, najčešće kao magacinski prostor. Neadekvatno održavanje objekta tokom godina dovelo je do njegovog potpunog zanemarivanja, zapuštanja i propadanja.
Prostor nekadašnje fabrike svile prepoznat je kao jedan od glavnih nosilaca industrijske baštine grada sa velikim potencijalom za rekonstrukciju.
Udruženje građana za zaštitu nasleđa – Almašani, nastaje 2005. godine, a od 2011. aktivno se bavi promovisanjem ideje o rekonstrukciji Almaškog kraja i podizanjem svesti o značaju njegovog kulturnog nasleđa. Organizaciju čine građani iz različitih sfera društva, različitog zanimanja ali okupljeni oko zajedničkog ideala. Važan korak načinjen je 2013. godine kada izdaju Zbornik Almaškog kraja gde veoma temeljno i slojevito obrazlažu značaj očuvanja identiteta najstarijeg dela Novog Sada.
Sociološkinja, koordinatorka Mreže kulturnih stanica Novog Sada, a ujedno i članica Almašana, Violeta Đerković, zajedno sa ostalim članovima udruženja i arhitektom Srđanom Crkvenjakovim prepoznaje potencijal ideje kulturnih stanica u okviru projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“.
Ideja kulturnih stanica nastala je po uzoru na projekat iz Košica u Slovačkoj i njegov osnovni zadatak jeste decentralizacija kulture i kulturnih sadržaja kao i uključivanje što većeg broja građana u kulturne aktivnosti. Upravo je prostor nekadašnje fabrike svile prepoznat kao jedan od glavnih nosilaca industrijske baštine grada sa velikim potencijalom za rekonstrukciju u okviru ovog projekta.
„Ključna reč u opisivanju današnje Svilare jeste SINERGIJA – zbir više potpuno različitih aktera, od individua, komšija, lokalaca do institucija, gradskih i pokrajinskih ustanova koji su zajedničkim delovanjem doprineli realizaciji ideje o rekonstrukciji nekadašnje fabrike“, rekla je Violeta Đerković.
Dimnjak skraćen 1970-ih
Arhitekta Srđan Crkvenjakov neizostavan je akter u procesu rekonstrukcije i nastanka Kulturne stanice Svilara. Dugo je posmatrao urušavanje objekta nekadašnje fabrike sa vizijom o rekonstrukciji ovog prostora u nešto potpuno novo.
„Dimnjak današnje Svilare, sedamdesetih godina prošlog veka je od rušenja od strane gradskih vlasti spasao Sava Subotin, skrativši ga za nekoliko metara visine,“ objasnio je arhitekta Srđan Crkvenjakov.
Godinama u nazad postojali su predlozi da se fabrika rekonstruiše u gradski arhiv ili biblioteku, međutim, pomenuti predlozi nisu zaživeli. Proglašenje Novog Sada evropskom prestonicom kulture i saradnja sa organizacijom Almašani omogućili su konačnu realizaciju projekta kulturnih stanica dajući nekadašnjoj fabrici svile potpuno novi život.
Arhitekta Crkvenjakov je postavio sam program Svilare, odgovorivši na zadatak o multifunkcionalnom prostoru. Takođe, angažovan je arhitekta Vučeta Vujović koji je sa svojim saradnicima (Marko Popov i Nikola Kustudić) dalje radio na projektu rekonstrukcije.
Vučeta Vujović: „Arhitektura treba da bude jednostavna, a objekti projektovani i rekonstruisani tako da tokom vremena lepo stare“.
Deo stanovnika gradskog naselja Podbara nije od početka bio svestan vrednosti nekadašnje fabrike i njenog kulturnog značaja. Usled nedostatka prostora podržao je ideju o njenom potpunom rušenju i izgradnji parkinga. Na sreću to se nije dogodilo i arhitekte vrlo brzo počinju sa izradom projekta o rekonstrukciji ovog objekta.
Kako i sam Vučeta navodi, na mestu nekadašnje fabrike arhitekte zatiču dimnjak, ložionicu i pomoćni objekat koji je služio za potrebe zaposlenih. Navedeni delovi Svilare bili su nepristupačni, u izuzetno lošem stanju, obrasli šibljem i prepuni otpada i šuta.
Glavna ideja arhitekata, a ujedno i najveći izazov, bio je u potpunosti zadržati formu objekta i unutar njega formirati kompaktan multifunkcionalan prostor koji omogućava odvijanje nekoliko paralelnih radnji i događaja unutar njega. Bilo je potrebno odgovoriti na zadatak i pozicionirati određene prostore poput velike i male sale, galerije sa kancelarijom, prostor za tehniku i druge.
Još jedan od ciljeva projektanata jeste jasno uočavanje granica između zatečenog stanja i dograđenog (rekonstruisanog) dela objekta.
Nekadašnji krov sa drvenom konstrukcijom zamenjen je novim od čelika i stakla koji formira atrijumski prostor i time omogućava veći dotok svetlosti u enterijeru usled novih funkcija koje je objekat dobio. Sa druge strane centralni hol omogućava jednostavno sagledavanje prostora korisnicima.
Takođe, uvedeni su novi materijali poput čelika i drveta, a uvedeno je i liftovsko jezgro. Još jedan od ciljeva projektanata jeste jasno uočavanje granica između zatečenog stanja i dograđenog (rekonstruisanog) dela objekta.
Prostor Svilare danas je u potpunosti otvoren i zaposleni nemaju konkretno svoju kancelariju, već je čitava kulturna stanica zapravo, između svojih mnogobrojnih funkcija, i jedna velika kancelarija.
Precizno uputstvo za naredne rekonstrukcije
Objekat Kulturne stanice Svilara je, zahvaljujući ogromnom zalaganju pojedinaca i organizacija, dobroj komunikaciji sa institucijama i pažljivoj rekonstrukciji postao jedan od simbola kako Almaškog kraja, tako i čitave Podbare.
Na ovaj način očuvan je identitet najstarijeg dela Novog Sada. Građani ga prepoznaju i zahvaljujući bogatoj ponudi kulturnih sadržaja i događaja veoma često posećuju.
Sa sigurnošću možemo reći da ovakvi primeri mogu poslužiti kao precizno „uputstvo“ za mnoge naredne rekonstrukcije i objekte koji su tokom vremena zanemareni i čiju smo vrednost i značaj nažalost zaboravili.
U ritmu štafli i tišine: Vikendica na Tari koja diše s prirodom 4 Apr 2:41 AM (14 days ago)
Odbacujući složene zidne sisteme, beogradske arhitekte su koristile monomaterijalnu strukturu, gde jedan materijal obavlja više funkcija.
Projektovana 2022. godine u Nacionalnom Parku Tara od strane beogradskog studija KAI Architecture, ova vikend kuća od 85 kvadrata od skora je deo izložbe 47. Salona arhitekture, koji se u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu ove godine održava od 1. do 30. aprila.
Tim povodom – i uz obilje novih fotografija – još jednom ćemo osvrnuti na objekat za čije su oblikovanje autori inspiraciju našli kako u skandinavskoj arhitekturi i njenom savremenom i minimalnom athitektonskom jeziku, tako i u lokalnoj tradicionalnoj arhitekturi, prepoznatljivoj po oštrim krovovima.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Jedan materijal za više funkcija
Kako navode arhitekte, projekat nije imao nameru da bude invazivan, već da poštuje i da se prilagodi okolnom okruženju koje je specifično za Nacionalni Park Tara i lokalitet Kaluđerske Bare, koje se nalaze na nadmorskoj visini od 1.050 metara.
„Jedan od ključnih principa našeg pristupa je odbacivanje složenih zidnih sistema, koji se oslanjaju na kompleksne sklopove materijala sa različitim vekovima trajanja. Takvi sistemi neizbežno propadaju i stvaraju otpad. Umesto toga, koristimo monomaterijalnu strukturu, gde jedan materijal obavlja više funkcija. U našem slučaju strukturalnu – izolacionu – estetsku“, objašnjavaju iz KAI-ja.
Galerija na kojoj se nalazi velika spavaća soba, pomoću staklene ograde i krovnih Velux prozora, ostaje u stalnoj komunikaciji sa ostatkom prostora kao i okolnom prirodom.
Objekat je smešten u blizini puta, ali njegova orijentacija je planirana da sakrije poglede i sačuva privatnost korisnika. „Kuća, jednostavne forme sa dvovodnim krovom, je osmišljena kao vikendica sa idejom savremenog kvaliteta života“ – kažu autori.
Na zakošenom terenu, dispozicija objekta je takva da ceo stakleni front gleda u netaknutu prirodu u okolini. Ukupne površine od 85 m², galerijskog tipa, objekat je projektovan tako da se prizemlje sastoji od velikog „open spacea“.
„Ovakav način organizacije prostora je oslobodio prizemlje i omogućio kreiranje fleksibilnog prostora za zajedničke aktivnosti. Galerija na kojoj se nalazi velika spavaća soba, pomoću staklene ograde i krovnih Velux prozora, ostaje u stalnoj komunikaciji sa ostatkom prostora kao i okolnom prirodom. Kako bi upotpunili odmor svakog korisnika, ispod kote nula, nalazi se sauna“ – navode iz studija.
Briga o održivosti na prvom mestu
Kako dalje saznajemo, posebna pažnja bila je posvećena materijalizaciji objekta, a na prvom mestu je stavljena briga o održivosti. „Drvo kao materijal ima duboke korene u tradicionalnoj arhitekturi i održava beskrajnu harmoniju sa prirodom“ – ističu iz KAI Architecture.
Odabir materijala nije bio samo od kulturnog ili estetskog značaja, već i kako bi imao minimalan uticaj na životnu sredinu. „Kao obnovljiv resurs nudi svestranost ali i toplinu koju retko koji drugi materijal može da ponudi“, objašnjavaju beogradske arhitekte.
Element koji ostavlja jak utisak jeste svakako „stakleni front“ koji u dijalogu sa prirodom unosi deo okolnog pejzaža.
Svi konstruktivni elementi od punog drveta su pažljivo odabrani i sušeni u okolnim stovarištima. Fasadni mantil je u potpunosti prilagođen velikom klimatskom rasponu u temperaturi, koja čini jednu od glavnih karakteristika za planinu poput Tare.
Fasadu čine naizmenično postavljene vertikalne drvene štafne koje upravo svojim ritmom ostavljaju elegantan izgled, a ispod kojih se nalazi vetreni sloj fasade sa pratećom termoizolacijom kao i strukturalnom drvenom konstrukcijom. Element koji ostavlja jak utisak jeste svakako „stakleni front“ koji u dijalogu sa prirodom unosi deo okolnog pejzaža.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Foster u komšiluku: Predstavljen redizajn centra rumunskog grada Jaši 4 Apr 2:31 AM (14 days ago)
Masterplan ima za cilj da preoblikuje ovu oblast u razigranu i pristupačnu destinaciju, uz istovremeno poštovanje istorijskog i kulturnog konteksta grada.
Čuvena britanska arhitektonska firma Foster + Partners predstavila je ovih dana planove za rekonstrukciju kvarta Palas Jaši, velikog razvoja mešovite namene u gradu Jašiju, kulturnom i privrednom središtu rumunske pokrajine Moldavije.
Predstavljeni predlog uključuje novi masterplan, koji je fokusiran na istorijsku Palatu kulture i ima za cilj poboljšanje urbane povezanosti, unapređenje javnih zelenih površina i modernizaciju postojeće komercijalne infrastrukture.
Studio Normana Fostera na ovom projektu radi sa rumunskim developerom IULIUS, kome je generalni cilj da se ovim planom na jednostavan način povežu maloprodaja, kultura i pejzažni elementi.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Ključni cilj ovog plana je stvaranje prohodnijeg i više pešački orijentisanog okruženja kroz uvođenje avenija sa drvoredima i novih javnih prostora.
Masterplanom koji su izradili Foster + Partners predlaže se značajan poduhvat transformacije oblasti oko Palate kulture sa idejom da se ojača veza između ovog spomenika kulture i ostatka grada.
Ključni cilj ovog plana je stvaranje prohodnijeg i više pešački orijentisanog okruženja kroz uvođenje avenija sa drvoredima i novih javnih prostora, dok postoji plan da se postojeći park proširi i otvore se pogledi na palatu.
Kao deo šeme, kompleks mešovite namene Palas Jaši, koji uključuje i tržni centar Palas Mall, takođe će biti rekonfigurisan kako bi se bolje integrisao sa okolinom.
Palata kulture u centru lokacije
Planirano je da trg tržnog centra, sa svojim unutrašnjim i spoljašnjim prostorima, poveže atrijum tržnog centra sa susednim parkom, a samim tim sa tradicionalnim rumunskim kamenim šarama i skulpturalnim staklenim svetlosnim instalacijama, koje se u parku mogu videti.
Masterplanom se Palata kulture postavlja u centar lokacije, u najvećoj meri zahvaljujući novim uređenim područjima koja deluju kao element koji ujedinjuje obe strane razvoja. Ova područja uključuju vodene elemente, travnjake, dečija igrališta i razne spoljašnje prostore za organizovanje događaja.
Prema planu, arheološki ostaci i istorijske karakteristike lokacije biće integrisani u dizajn, kako bi se obezbedila njihova dugoročna zaštita.
Prema planu, arheološki ostaci i istorijske karakteristike lokacije biće integrisani u dizajn, kako bi se obezbedila njihova dugoročna zaštita. Kako bi se prostor dodatno unapredio planira se i redizajn obližnje hale za organizovanje događaja, čiji će krov takođe biti aktiviran kao zeleni prostor.
Kako se navodi, ovaj kontinuirani arhitektonski „postament“, koji je inspirisan lokalnim građevinskim tradicijama, povezuje različite zgrade oko perimetra i nudi zasenčene prostore za okolne restorane i kafiće.
Prema rečima arhitekata, celokupni plan ima za cilj da preoblikuje ovu oblast u razigranu i pristupačnu destinaciju, uz istovremeno poštovanje istorijskog i kulturnog konteksta grada.
3D vizuelizacija
Gradnja raspisuje konkurs za modularnu prefabrikovanu kuću 3 Apr 3:54 AM (14 days ago)
Povodom petnaest godina od osnivanja, portal Gradnja raspisuje regionalni anketni konkurs za kuću koja može da raste zajedno sa porodicom.
Tokom 20. veka, modularna gradnja bila je okosnica razvoja moderne arhitekture i industrijske proizvodnje. Standardizacija, modularizacija i prefabrikacija bili su alati kojima su se rešavali brojni problemi u stambenoj arhitekturi.
U cilju preispitivanja principa modularnosti i prefabrikacije u savremenim okolnostima, portal Gradnja raspisuje regionalni anketni konkurs za konceptualno rešenje modularne prefabrikovane kuće koja može da raste zajedno sa porodicom, prilagođava se njenim potrebama i bude sagrađena/sklopljena u kratkom vremenskom periodu.
Zadatak konkursa
Pred učesnike se postavlja izazov da osmisle kuću koja se sastoji od modula. Modularna prefabrikovana kuća treba da se sastoji od tri modularne jedinice koje se međusobno prostorno-programski nadovezuju.
Svaki modul može biti površine najviše 50 neto m2, a tako da njihove kombinacije podrže širok spektar jedne porodice kroz različite faze njenog rasta i razvoja. Otvorene prizemne, spratne ili krovne terase ne ulaze u neto kvadratnu površinu koja se obračunava.
Osnova prostornog sklopa kuće treba da bude početni modul koji u sebi sadrži sve neophodne elemente, sadržaje i opremu za privremeni ili stalni boravak dvoje ljudi.
Drugi prostorni modul treba da zadovolji potrebe porodice koja raste (dobijanje jednog ili više deteta).
Portal Gradnja raspisuje regionalni anketni konkurs za konceptualno rešenje modularne prefabrikovane kuće koja može da raste zajedno sa porodicom.
Treći modul predstavlja Program+, odnosno deo sklopa koji kući daje dodatnu upotrebnu vrednost i otvara mogućnost prihvatanja sadržaja kao što su rad od kuće, rekreacija, relaksacija ili dodatno okupljanje porodice.
Konstrukcija prefabrikovanih modula može biti od betona, drveta ili čelika, kao i njihovih kombinacija. Inspiraciju u ovim materijalima treba potražiti i za tretman fasade, ali i za njihovo korišćenje u enterijeru.
Konkursna rešenja treba da sagledaju kuću kao međurazmeru čoveka i okruženja, a na način da njena arhitektura reflektuje kontekst u kome se nalazi, kao i da čini izraz specifičnog karaktera njenih korisnika. Pošto se traže konceptualna rešenja, izbor lokacije za izgradnju kuće je slobodan. Po izboru učesnika, lokacija može biti konkretna parcela u gradu ili na gradskoj periferiji, kao i atraktivna mesta u prirodi.
Kuća može biti prizemna ili na više nivoa, posebno prilagođena svojoj lokaciji, terenu i pripadajućem okruženju.
Preporučuje se primena asortimana kompanija EuroDOM, Alumil, MOBECO prefabrikovanih betonskih sistema, Hörmann kao i Darkknot proizvoda.
Nagrade
Nagradni fond iznosi 6.000 evra, a raspoređen je na tri nagrade. Stručni žiri zadržava pravo da dodeli više pohvala autorima i autorskim timovima čiji rad predstavlja istaknuto rešenje na postavljen projektni zadatak.
Struktura nagradnog fonda:
- I nagrada: 3.000 evra neto
- II nagrada 2.000 evra neto
- III nagrada 1.000 evra neto
Pored novčane naknade, nagrađeni timovi dobijaju promociju na portalu Gradnja, kao i isticanje njihovih rešenja na drugim stručnim i popularnim sajtovima u regionu.
Uručivanje priznanja biće održano zajedno sa svečanom ceremonijom dodele Nagrade za kuću 2024. godine, u okviru stručnog događaja koji treba da okupi eksperte iz oblasti projektovanja porodičnih kuća, vila i vikendica. Takođe, na ovom skupu biće organizovana izložba najboljih konkursnih radova.
Stručni žiri
Pristigle radove ocenjivaće žiri u sastavu:
- Sonja Brstina, Gradnja.rs
- Nemanja Zimonjić, TEN
- Ivica Marković, Zabriskie
- Nikola Novaković, Enforma
- Aleksandar Đorđević, ArdeLine
Sekretar žirija: Dragan Marković, Gradnja.rs
Rokovi
- Početak konkursnog roka: 3. april 2025.
- Rok za dostavljanje pitanja na konkurs@gradnja.rs: 15. april 2025.
- Rok za predaju radova: 15. maj 2025.
- Objava rezultata: 1. jun 2025.
- Izložba i dodela nagrada: 12. jun 2025.
Pravila konkursa
Konkurs je regionalan i anketan. Po tipu, on je otvoren, jednostepeni i anoniman. Pravo učešća imaju arhitekte, građevinski inženjeri i dizajneri sa ili bez licence, kao i studenti arhitekture, građevinarstva i dizajna sa prostora bivših jugoslovenskih republika (Srbija, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina).
Na konkursu arhitekte mogu učestvovati samostalno ili u timovima. Jedan tim može učestvovati na konkursu samo s jednim radom. Pojedinac može učestvovati samo kao član jednog tima.
Predajom rada svaki učesnik prihvata pravila konkursa. Konkurs sadrži i naznaku da će se izabrana rešenja predati na korišćenje Naručiocu (portalu Gradnja.rs), koji ima pravo objavljivanja i promocije izabranih projekata bez posebne naknade, uz obavezno navođenje imena autora.
Prethodna registracija za učešće na konkursu nije potrebna.
Sadržaj konkursnog rada
- Dva rendera spoljašnjeg izgleda
- Jedan render enterijera
- Osnova kuće
- Dva karakteristična preseka
- Tekstualni opis do 150 reči
Na renderima, osnovi i presecima kuću je potrebno prikazati u punom obimu od tri modula (Modul 1 + Modul 2 + Modul 3) sa načinom njihovog međusobnog povezivanja.
Dva rendera spoljašnjeg izgleda i jedan enterijera potrebno je dostaviti u JPG formatu. Veličina svakog prikaza treba da iznosi 1.920 x 1.080 piksela (horizontalna orijentacija).
Osnovu kuće sa rasporedom nameštaja i dva karakteristična preseka sa prikazom terena potrebno je dostaviti u PDF formatu. Na prilogu osnove može se dodati šema mogućih kombinacija kada se objekat sastoji od jednog, dva ili tri modula. Svaki prikaz treba biti pozicioniran na zasebnom A3 listu (horizontalna orijentacija) u razmeri 1:50.
Tekstualni opis projekta (do 150 reči) dostavlja se u PDF formatu na A4 listu. Koristiti font Arial.
Svi prikazi kao i tekstualni opis u gornjem desnom uglu moraju imati šifru od 7 cifara koji učesnici konkursa biraju samostalno. Primer šifre: 1597532.
Dostavljanje konkursnog rada
Konkursni materijal učesnici dostavljaju putem e-maila na adresu konkurs@gradnja.rs.
Naziv e-maila treba da bude „MODULARNA KUĆA_šifra rada“. Primer: MODULARNA KUĆA_1597532. Ukoliko su fajlovi zbirno veći od 10 MB, koristiti WeTransfer kao platformu za dostavljanje konkursnog rada.
Pored konkursnog materijala (renderi, grafički prilozi i tekstualni opis), učesnici treba da dostave i jedan A4 list u PDF formatu pod nazivom “AUTORI_šifra”. Primer: „AUTORI_1597532“. U ovom dokumentu treba navesti ime autora ili imena članova autorskog tima, kontakt telefon i e-mail adresu.
Sva pitanja u vezi konkursa, projektnog zadatka i pravila možete slati na mail konkurs@gradnja.rs, a najkasnije do 15. aprila 2025. godine. Odgovore na pristigla pitanja možete pronaći na kraju ove objave, u sekciji „KOMENTARI„.
Sponzori konkursa
Raspisivanje i sprovođenje konkursa za modularnu prefabrikovanu kuću podržale su kompanije EuroDOM, Put Inženjering, Hörmann, Alumil i Darkknot.
